Српски сион

О тр . 852.

„СР11СКИ СИОН."

Нр. 51

несрећа наша, свротиња наша гони нас, да се задовољавамо са тамним, тесним просторијама — а негде богме и без светлости. Но рђав је учитељ, кад му је школа невесела, кад деца радосна не долазе. Где је само могуће украшавајте школе ваше, гоните из ње нечистоту и прашину, и мрачне боје, које на душу детињу рђаво утечу. Нека школа буде сријатно место заједничког живљења — јер ако је оно мрачно, школа ће га обасјати, ако је без интересовања духовнога, школа ће му нриценити мисли и осећаје, ако је огрубило и очврсло, школа ће му љубав усадити. ХИ. Учитељ може у сретним нриликама иостати уиравитељем школе. А ево кад — ако није снагу утрошао и духом малаксао онда, кад му је он најпотребнији. ХШ. Управитељ завода мора се сав њему посветити и живети животом његовим. Школа почиње у 8 сати. Већ у 6 сати управитељ ваља да Је ра ногама. Орамота је за оног, који још у иостељи лежи, кад му је школа оживела. Енергије се иште од унравитеља школе. А шта је то енергија? Једни нод том речју разумеју одлучност, други строгост у иодржавању спољашњег реда и примерног владања. Енергија означава не само сталност воље, него и постојану радњу воље у том духу и правцу. А шта значи управљати ? Пре свега бити на месту, предњачити ирамером, бити првим радником. Управитељ је први — не над својим потчињенима, него први међу друговима учитељима, и треба да је не над њима, него међу њима, да чува и подржава њихово интересовање ка науци, да их соколи и утврђује. А шта још значи — управљати? Значи — умети разликовати стварно од нестварног, главно од споредног, тражити у послу само оно, што је могуће. осећати добро и разум у сваког човека. Сасвим је друго управљати — проиисима, циркуларима, наређењима, конференцијама, реформама, инструкцијама, програмима, а сам седети у свом кабинету, а на позив тек одлазити. Други мисле да је нотребно, да би очували власт и уважење — слично перзијскои шаху — ретко се виђати међу људима. Погрешна мисао!

Па ипак паметан управитељ зна и то, да, како у многии речима, тако и у многом писању има слабо вајде и да је могуће и без конференција и без протокола такођер озбиљно мислити о озбиљши питањима. ХШ. Од управитеља се тражи, да је и сам уман и вешт учитељ, да има позива за учитељство, да је одушевљен, а поред свега тога, да не мис-ли о каријери и о већем господству. Ништа чове^је да му није познато; да љуби омладину, да је пријатељ друговима својим и да се брине о њиховим потребама. Будући сам први раденик, одушевљава све на носао. У опхођењу са друговима својим да је нриродан, да уме, кад је потребно, и опоменути их и саветовати, али не оштрим речима и званичним тоном. Добар уиравитељ љуби правду више свега, а са сваким поступа према природи и карактеру дотичника. Ето то су идеалне особине управитеља. XXIV. Велика је сгвар одушевљење у делу васиитања и опхођења с људима. Но и оно треба да је ириродно и да не ирелази у иатос. Благо оном, у кога је поред одушевљења и хумор. То је истинита сол , сваког одушевљења и велика снага, која одстрањује укоченост и формализам у одношају спрам школе и људи. Х1А Т . У сваком позиву човек је дужан да се стара, да духом не клоне. Разне прилике и неприлике могу човека да убију, да духовно владају њиме, ако се сам не постара да духовно њима овлада. Та околност ирети особито иозиву учитељском. Учитељ, који је већ огуглао у свом раду у једној школи, може да малакше духом. Тај дакле губи способност да живи једним животом са школом својом и духовно да ју оживљава. ХГ/УХ Неразумевање убија, а разум оживљава. Но, на несрећу, више је њих, који служе буквалном него разумпом учењу. И често први иретежчијн су од других. Зато се клони тога, ако те судбина постави надзорником школским. Најиотребније је да разликујеш стварно од нестварног, а одушевљење, ревност, љубав, осећај дуга — управо и јесте стварно у школском раду. И зато, кад видиш учитеља, који је душу своју положио