Српски сион

С!тр. 844.

„ОРШЖИ СИОН. 6

Тај осећај, са песмама својим, понавља се сваке године пуних деветнајст стотина година у целоме свету хришћанскоме. Прва година и двадесетога века навршује се, а та се песма увек истом снагом разлеже и осећај Божићне радоста се не гаси, као што се неће ни угасити. Но и ако је тако, и ако се народи све вишо хвале вером у Господа Исуса Христа и крштењем својим у име ГБегово поносе и множе; и ако непрестано признају и узносе науку Христову као реч Божју, —»е да ли у целом свету хришћанском и бива све по науци тој ? И ј ко народи хришћански славе највећом радошћу ск*кта развли, који је у данашњи дан човештву засветлио ; и ако се клашају сунцу правде, које је у данашњи дан грануло, — е да ли та светлост обасјава душу, и е да ли то сунце загрева срце сваког Хришћанина? Јесу ли они сви и по делима Хришћани као што су у крштењу постали, и како се тим великим јименом радосно називају ? Господ Исус Христос рекао је: „Ја сам видело свету, ко иде замном не ће ходити по тами, него ће имати видело живота. Који није самном, против мене је, и који не сабира самном, просипа". — А да ли сви, који су се Христовима назвали, заиста иду за Христом, да ли сви сабирају с РБиме? Христос је рекао: „Ја сам пут и истина", — а да ли се цео хришћански свет држи тога пута, да ли чува и храни истину ту ? Христос је рекао: „Ко заповеди моје држи, има љубав к мени и остаће у љубави мојој". — Еда ли сви Хришћани држе заповеди Христове? Јесу ли сви увек у љубави тој ? Ево једне заповеди Христове, у којој су многе друге. „Ово је заповед моја, говори Христос, да имате љубав меЗ^у собом, као што ја имадох љубав к вама; да љубите један другога, као што ја љубих вас, да се и ви љубите међу собом". Љубазна децо моја, еда ли је та љубав међу вама, еда ли је увек и у свему; да ли је она ме^у свима вама, зар и међу свима, који се у име Христа крстише ? Не. А није ли Христос рекао, да ће се ГБегови ученици познати баш по томе, ако узимају љубав међу собом? Чули сте и знате ви, љубазни моји, ко ту љубав има, шта љубав та чини и каквим се врлинама и добродетељима хришћанским украшава. Речима св. апостола Павла писао сам ја вама и о томе. Сетите се и данас, да та љубав „дуго трпи, да је милокрвна, да не завиди, да се не велича, не надима, да не чини што не ваља, да се не срди и не мисли о злу, да се не радује неправди, а радује се истини, да никад не престаје". — Сетите се велим свега тога, али и свега у животу људи других и у животу вашем, те зар не ћете признати како је мало оних, који би се пред Господом Исусом Христом могли похвалити са држањем РБегових заповеди, ма да се РБеговим именом хвале, у име ТБегово крсте и веру у ЗБега исповедају. ЈБубав и прашта. У праштању је величина хришћанске љубави, семе многога добра и сатирање многога зла. Христос нам је оставио и нарочиту заповед о праштању: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му. И ако ти сеДам пута на дан сагреши и седам пута на дан до ^е к' теби и рече: кајем се, опрости му". — А раде ли тако увек сви Хришћани; како је у народу моме? Да ли има кајања, да ли има праштања? Погледајте око себе, ма на коју страну. Како се негује та врлина хришћанска, а колико њих заборављају Христове речи: „Опраштајте и опростиће вам се", — не сећајући се ни оне, да је онај кривац за све, који сагреши у једноме, ма и сав закон други одржао. Много је тих криваца, љубазни моји; има ли га, који кривац такав није ? Увек ће их и бити, јер нема човека без греха, јер и по сведоџби св. писма „сви погрешујемо много пута". — Да, бива и међу Хришћанима много, што се про-