Српски сион

,СРИСКИ СИОН." С тр . 847

Б Р . 51.

Његово ј Ђисокоиреосвештенство господин епискои Лакрачки Мирон НиколиИ благоизволео је рукоположити свршенога богослова Стевана Јањето вића дана 1. (14.) децембра о. г. за ђакона, а 2. (15.) децембра о. г. за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Спољашњи и унутрашњи опит у хришћанекој религији. Написао: Докт. медецине Ник. Пасковск!и. „ЛЛо( о\'чж1г л м'1;стк мве, н« пвсллвПиПЧ Л1А. Дфе КТв )(9ф(ТХ ВвЛ|в бгш ткврнти, рЈ.јЈдгкст/, & оученТн, кве © КРл бстк" . . (Јов. УП. 16—17). ©же к-к испервл, бже слишл)(®л\х, еже внд-к)[вмк шчил\л нлшнли, ^же 0уЗр-к](0МХ Д Р^ КИ ИЛША 1УСАзлшл, IV слокесн жнвотн-кмх козв-кфлемх влл1х". (1. Јов. I. 1 — 3.) Познато је, да су се најсјајнији успеси у области природних наука постигли у носледње време, наиме од онда, од како су учењаци упоредо са научно-ФилосоФским гледиштем дали прво место у научној методологији опиту, експерименту. На тај начин јасно је, ма како се упињао ум људски са својим логичким операцијама, да проучи предмете природе, која нас окружава, да би наука без огштних метода била осуђена на неизбежпи застој. У истину човек је надарен не само јединим умом и разумом са његовом логиком, него још и разним органима чула, као: видом, слухом, опитом, мускулним осећајем и т. д. Зна се, да слепац нема опитне нреставе о светлости, дакле он не може изучавати природе по тако широком мерилу, као човек, који види. Темељно изучити науке, као кемију и Физику, без опита није могуће. Ко хоће да буде кемичар, мора из авдиторије прећи у лабораторију, да сам лично про|е науку, уз помоћ опита или експеримента. То се исто одноеи и на све опите науке простране области природозианства. Руке, очи уши, језик, нос, сви ови органи играју велику улогу код истраживања за ученог иснитивача природе. Једном речју, не може се пи замислити савремени ириродоисиитивалац без опита. И што су боље утврђени опитни методи

природознанствених истраживања, тим су резултати научних иснитивања и открића обилатији и тачнији. Буквално то исто вреди и за изучавање и живо усвојење јединствене позитивне религије на свету — религије Хришћанске. У овој наиме религији опит игра најодличнију улогу за свакога човека, који жели да схвати велике тајне науке христове. При томе у хришћанској религији неопходан је не с.амо сиољашњи опит, тј. тај, који је доступап спољашњим органима чула људеких: виду, слуху и т д., него јонт више унутрашњи опит срца, који на ншроко обухвага сами живот у духу науке Христове. Унутрашњи опит у хришћанској религији јест битни услов за пигање, развитак и неговање органа нашега бића, који се зове религиозним чувством, којим се реално, као каквим духовним очима примају силе и светило духовног, небееног света. И ако овај важни орган религиозног познања у човека није још развијен, и још горе, ако је он атроФиран,* ослабљен, то свет духовни са својом атмосФером и небесном светлошћу не може бити доступан човеку. Овде се у таком случају добива исти резултат, као као кад би човек наружио хигијену својих очију, кад би их заслепио живећи у прежаркој атмосФери или пренапрежући свој вид читањем при оскудном осветлењу. Као што око човечје треба особитог старања о његовој правилној функцији, тако и религиозно чувство, ово унутарње око душе, треба за примање духовне светлоети особитог старања, да би развитак његов и раст био правилан, сагласно са законима своје нормалне Функције. — И ако сваки орган људскога тела за правилну Функцију, развитак и нужно иитање треба вежбања, то тим више треба тога за своје питање, раст и развитак тако нежни орган човечјег духа —- религиозно чувство. Ако се ко без вежбања атроФира као н. пр. код кртине, која живи у земљи и бежи од сунчане светлости; * АтроФија-дегенерација, закржљавоот, која је цоадедица дуге неупотребе неких органа. Лрев,