Српски сион

С тр . 850.

гичка, а дан је и иотпун речник свих светитеља православне дркве с иотребним иодатцима из њихова живота и рода. А и излагање тих нредмета је популарно у најбољем смислу те речи, т. ј. не упушта се у суху ученост појмљиву и интересантну само ограниченом кругу учених специалиста, већ даје само главни садржај предмета у опћепојмљивом облику и с таковим подробностима, које могу изазвати интерес и одговарати погребама знања сваког богословски образованог човека. Уз то, поред те популарности излагања, износи се свуда последња реч науке тако, да ова „Енциклопедија" заиста стоји на високом новоу савремене науке. А да би овај „Богословски речник", или „Богослов. Енциклоиедија", могла послужити и као ручна помоћна књига и људима науке, — уз сваки мање или више знатнији чланак, — нриведена је и односна литература по том предмету како инострана уопће, тако особито руска. ЈезИк у „Енциклопедији" је сбијен, али зато ипак врло јаеан и чист. Побуде, којс су при том великом књижевном иодузећу руководиле ученог издаваоца и његове другове, потекле су из свесног уверења, да је у данашње доба православном свештенству (а и православном образованом друштву у опће) од преке потребе такав „Богословски речнкк", који би могао послужити, као ручна књига по свим предметима богословскога философског знања, како би и сваки православни свештеник знао за последње резултате богословских, философских и педагошких наука, те стојао на висини савремености 1 . — У свештенства свих заиадних цивилизованих народа већ одавна има сила разних ваљаних помоћних руководних дела, помоћу којих су они кадри свагда доста брзо упознати се са свима богословским и философскопедагошким питањима. Па и поред тога, што је у тог западног света тако много посебних и капиталних дела по свим гранама богословских наука — ипак тамо иознавајући практичну вредност такових научних речника — издано је и издаје се још и данас знатан број Енциклоиедија 2 . — И руски учени православни богослови 1 Види: „Странникг" год" 1899 стр. V—VI ; Предговор „Правосл. Богосд. Енциклопед." I. св. и др. 2 Поред знамените „Реалке Енциклопедије" Херцога која од 1896. излази већ Ш-ћим издањем, споменућу са мо ведику римокатоличку енциклопедију (К1гсћеп-1ех1соп) Ветцера и Велте, који од 1882. год. излази II гим издањем, те Мајзелов (Меиве!) кратки богословски речник

[ СИОВ " Б р . 51. - : ■ осетили су ту иразнину у књижевности својој, поред свега тога, што у њих данас има већи знатан број ваљаних учбеника и добрих специјалних научних дела ио свим гравама богословске књижевности. Знали су они, да „Енциклопедију" ради њене практичне вредности не могу заменити ни учбеници најбол,и, ни специјална дела најизврснија — јер не могу ни с Формалне ни с материјалне стране свима доступна бити. Па с тога дочекавши прилику, да су у тако сретном положају, да имају довољан број богословско-научно сиремних и вољних сила латише се да за своју св. православну цркву издаду таково дело, које ће бити од огромне користи како ио развитак научног богословског знања свештенства, тако и по развитак религијозне свести образованог нравославног друштва у опће. А у бризи око добра свога свештенства вредна браћа наша Руси нису заборавили ни нас и православне Словене у онће: знали су они добро, да ће таково дело и нама од велике користи бити поред наше врло слабе, тако рећи, јадне богословске књижевности. Стога и обратише знатну пажњу и на свесловенски, а нарочито православни словенски елеменат, као што о томе довољно сведоче до сада у П-гој свесци „Енциклопедије" изашли чланци о Босни, Бугарској и Буковини; а уз то обећавају, да ће од сада још опширније и исцрпније излагати предмете, који се односе на цркву и живот словенских народа. 3 — И браћа Бугари, одмах по азласку прве свеске овога дела, увидеше вредност његову, знајући какову би им иразнину поиунило то дело, кад би га достојно пресадили у малену и нејаку богословску књижевиост своју, те се у Бугарској организовало друштво богословски образованих људи, које се својски латило посла, да на бугарском језику изда ту „Православну Богословску Енциклопедију''. — Само ми нравославни Срби ћутимо и не мичемо се с места у сусрет братској помоћи, а нрекој нам потреби, већ мирно и, рекао би, уоиће равнодушно гледамо где сви, па и мањи народи, испредњачују озбиљнијим и оштријим кораком пред нама, док заборављамо на преке нотребе времена — по цркву, свештенство и народ свој. Стари (ШгсћНсћев НашИехЈсоп), који је 1900-те довршен, да и не спомнн.емо многе друге. 3 Види: „Правосдавнаа Вогословскан Енциклопед1И, Петроград'Б 1901. св. II. стр. IV. у примедби.