Српски сион

Број 52.

једие страие јест Факат сиољаиш .е објективии или историјски, јер је Исус Христос личност историјска. Јеванђеље с друге стране је унутање субјективни или психолошки Факат, јер је оно по.јава новога живота, донесенога с неба Исусом Христом, који је ,јуче и данас и у векове не само историјск.1 личпост, него почетак и закон повога духовпога живота, као ,,жи< вотх иашх" (Кол. Ш. 4.) Отуда следи, да \својен>е или изучавал^е хришћ. гледишта иа свет лако се може и треба вршити не путем расуђеља, него емииричким путем. Као Факат објективпо-спољашљи, историјскк, Хришћанство се усваја и прима путем објективно-научпе историјске доказапости љегове. Као Факат психолошки, уиутарње субјективпи ироцес новога живота, који се врши у души Хришћанина, ХришКапство се прима или усваја живим познавањем Христа, личним усвајањем Његова спасења, вером у Н»ега, услед благодати Божје. Без благодаши оиита у новом духовном живошу, донесеног на земљу Јеванђељем, без уживљења у шај нови духовни хришЛанаси живош, ништа у области хриш&анског знања неИе бити као шшо треба достуино жизоме разумевању; свет хришћанких идеја или хришћапско гледиште на свет, јест доиста одсјај тога повога духовнога живота у човештву, сазданог снасопосном појавом на земљи Бога у телу. У овај свет уводл благодат и вера, а не расу1)вње; и по томе је он пенознат уму онога, који не верује". И доиста, како жива вера у Бога, тако и реално примап>е 1Бегове благодати, даје се само ономе, ко чврстим кораком стуна тако рећи у лабораторију религиознога хришћ. живота низом онита, експеримената у крилу Христове пркве. Само у цркви Христовој, хБеппм св. тајнама, драговољиим испуња вањем заповеди Христових, подражавањем Христу, вера и љубав Хришћанина иоказују свој нрогресивни расти развитак до бескрајних димензија вишег небеспог благодатног живота. И ако у почетку опита хришћанског живота главно учешће имаум и воља Хришћанина, без живог учешћа срца, али се код даљих опитд и срце његово одлучно отвара вишем благодатном животу.

Тако механизам добрих дела, оствариван живим учешћем срца, постаје живим организмом, силом љубави и утецајем благодати Христове. Стари човек постаје новим човеком, новим створом у Христу. Као што растиње под животворним лучама сунца, под топлом влагом пролетњег дажда пе може да не расте. да се пе развија и пе зелени, тако и Хришћапии под утицајем животворпих луча светила Христова и топлоте благодати Духа Светога не може, да се ие развија и расте „ш смш ко слав8," до уподоблења Христу, до пуноће божанстреног живота с Њим и у ЕЕ>ему. И сваким кораком све иовијих и новијих онита хришћ. живота, нознавање Христа, усвојење Његовога живота у наш људски живот постаје све савршеније, до више славе небеснога живота са његовим пеописивим радостима, о којима није лако говорити слабоме лепетању људскога језика. На овај начин опиг у хришћ. религији, авалогно паукама позитивпог карактера, заузимље још видније место, него назори или теорије у системи богословских наука. А од овуда следи, да је религиозно познање још позитивније по својој суштини, него сва могућа зиања у обласги такозваиих тачних позигивних иаука, којима се горди наш век. Непристрасиоме уму, по томе, не може ие изгледати чудним мпење скептика, по коме се н. пр. богословље истоветује са метаФизиком, са назором, који није оспован на каквим емпиричким Фактима, а иема ни позитивнога метода. Показују често па догмате хришћ. религије као иа образац продуката некога назора метаФ -лзичкога карактера. Но из онога напред јасно је, да је ово мњење ие само лакомислено, него шта више апсолутно лажно У истину сваки хришћ. догмат јест Факат и то позитивни Факат историје, а пе пазор. Тако је цеитралпи хришћански догмат о св. Тројици колосалниФакатемпиричкога карактера! Богојављење код крнпења Спасител.ева, Преображење Господње, Силазак Св. Духа на апостоле — то су позитивиа историјска Факта, на којима се оснива пе само догмат о св. Тројици, него и догмат о