Српски сион

■ С тр . 864.

ске руке, где је остао нред њима! Гле рибу и медени сат, „кзел»х пред нилга гаде". Све су ово екснерименталне демонстраније, нротив којих су немоћне све хипотезе халуцинације, визиоверства разних Ренана и Шпрауса! Ово су Факти, ово су опити, а не система назора или ФилосоФСка дијалектика! Ово је то, гато чини позитивну страну спољашњега опита у религији Христовој! Нећемо говорити о пророш твима и предзнацима у области хришћ. Ј^елигије, где је много векова пре појакљен.а Христова на уста пророка била већ нацртана у битпим цртама сва историја, сав живот и рад Христов са чудном Фотографском тачпошћу. У овој области изучавање свегатеног летописа даје колосално по оиширности поље за историјска непристрасна истраживања. На нослетку спољашњи опит може се са свим применити на велики Факат „суштаствовања", до сад саме цркве Христове, па чудпе појаве њезинога брзог распрострањења и јуначке борбе са неверством, на њезин унутарњи живот, раст и развитак у сравнењу са савременим застојем живота, на прогресивни развитак бого словских знања. И овде није могуће невидети велике истине пророштва Христа Сиаситеља о Својој св. Цркви, да „ни врлта адока не Фдол-ккЈТх еи". Сад да иређемо на разјашпење значења у религиозпом животу унутрашњег опита религије Христа Спаситеља! Сам Он истиче тај опит као несумњиво нрави и нозитивни пут к достижењу истина и тајана Своје религије. „Л1ое н Т е (гк^тк <иое, но послакшаги> лја . Ацч кто ХОфетх кол1о егш ткорити, рдз8л1'кет& и> оуч*= нУи, кое СЗ Вогл естк (Јов. VII. 16 —17.). Ево метода унутрашњега онита, експеримената хригаћанског живота, који уведе човека тако рећи у светињу над светињама религије Христове. Из ове изреке Христове јасно је, да се вољи човека, његовоме срцу, пружа најшире ноље за усвојење тајана религије. Христос као да нам отвара врата у лабораторију унутрашњег оиита религије, која се зове св. црква Његова. Само у овој лабораторији могући су експерименти религио-

В р . 52

знога живота, који дају човеку могућпост пе само да појми и престави тнјне и истине Христове религије, него да и дубоко свим срцем, свим унутрашњим оггатом дугае, осети иа иајреалиији начин деловање саме благодати Христове, додир десиице Оца небеснога и сву неисцрпну моћ даха Његове бескрајне љубави. И заист^ Христос говори, да само чинећи и испуњавајући вољу Божју могуће је убедити се, да је наука Христова од Бога, да је дакле и Он сам Сии Божји, Богочовек. Чинити вољу Божју значи живети по Његовим св. заповедима. Опит оваковога живота учиниће, да ће срце људско не оклевајући отворити се, да на њ делује благодат Христова. После чигавог низа такових експеримената живота у крилу Христове цркве и сачо окамењено срце одмах и одлучно размекгааће се! Онај, који није био способан, да љуби, осетиће у срцу овоме појаву те благодатне моћи и одмах ће заволети Хриота, Који је њега давно већ заволео, а с тим и све себи подобне. А који заволи Христа, одмах ће бити проникнут живим и чврстим убуђењем, да је Он Спасигељ нага, пут, истина и живот, да је Он светило свету и извор благодатног живота вигаега поретка, —једном речју, да је Ои истинити Бог и истинити човек или Богочовек. И кад је то тако, то је доиста живот од живота; истинити живот нага, живот вигаега поретка, живот небеспи и јест само у Хрисгу и Његовој св. цркви. На тај начин опити хригаћанског живота јесу најсигурнији нут са постижење самога Божанства, за примање, реалнога деловања благодаги Божје на срце, на све моћи дугае људске. Овај пут. гата вигае, брже доводи човека до вере у Бога, него ли на прво расмотрени спољашњи опит код истраживања историјских Факата Хришћанства. И заиста „Хришћачство говори ироФесор Свћтло†у приступној беседи студентима Владимирског универзитета — по суштини својој није докгрина, него историјски Факат, или спасоносна појава Бога у телу ради искуплења свега. У овој историјској појави две су стране, спољашња и унутрагања. Хришћанство с

„СРПСКМ ОИОН." ■ч