Српски сион

„СРПСКИ скон

С тр, 865.

једпе стране јест Факат спољаши>е објективни или историјски, јер је Исус Христос личност историјска. Јеванђеље с друге стране је унутање субјективпи или психолошки Факат, јер је опо појава новога живота, донесеиога с неба Исусом Христом, који је јуче и данас и у векове не само историјск.1 личпост, иего почетак и закоп повога духовнога живота, као „жи* еот г а нашх" (Кол. Ш. 4.) Отуда следи, да \ својегке или изучавал>е хришћ. гледишта, на свет лако се може и треба вршити ие путем расуђења, него емпиричким путем. Као Факат објектпвио-снољашњи, историјскк, Хришћанство се усваја и прима путем објективпо-научпе историјске доказаности његове. Као Факат психолошки, унутарње субјективгш ироцес новота живота, који се врши у души Хришћанива, Хришћапство се прима или усваја живим познавањем Христа, личним усвајањем Н>егова спасења, вером у Њега, услед благодати Божје. Без благодати оиита у иовом духовном живошу, донесеног на земљу Јеванђељем, без уживљења у шај нови духовии хришЛански живош, пишта у области хришЛанско% знања неИе биши као шшо треба достуипо жизоме разумевању; свет хришћанких идеја или хришћанско гледиште на свет, јест доиста одсјај тога новога духовнога живота у човештву, сазданог снасопосном нојавом на земљи Бога у телу. У овај свет уводн благодат и вера, а не расуђење; и но томе је он иепознат уму онога, који не верује". И доиста, како жива вера у Бога, тако и реалио примање Његове благодати, даје се само опоме, ко чврстим кораком ступа тако рећи у лабораторију религиознога хришћ. живота низом опита, експеримената у крилу Христове цркве. Само у пркви Христовој, њеним св. тајнама, драговољиим испуња вањем зановеди Христових, подражавањем Христу, вера и љубав Хришћанина ноказу.ју свој прогресивни раст и развитак до бескрајних димензија вишег небесног благодатног живота. И ако у почетку опита хришћанског живота главпо учешће има ум и воља Хришћанина, без живог учешћа срца, али се код даљих опита и срце његово одлучно отвара вишем благодатном животу.

Тако механизам добрих дела, оствариваи живим учешћем срца, постаје живим организмом , силом љубави и утецајем благодати Христове. Стари човек постаје новим човеком, новим створом у Христу. Као што растиње под животворним лучама сунца, нод топлом влагом нролетњег дажда пе може да пе расте. да се пе развија и ие зелени, тако и Хришћаиип под утицајем животворних луча светила Христова и топлоте благодати Духа Светога не може, да се пе развија и расте смкк! ко сллв8," до уподоблења Христу, до пуноће божапственог живота с Њим и у Њему. И сваким кораком све новијих и новијих онита хришћ. живота, познавање Христа, усвојење Његовога живота у наш људски живот постаје све савршеиије, до више славе небеснога живота са његовим пеописивим радостима, о којима није лако говорити слабоме леиетању људскога језика. На овај иачин опиг у хришћ. религији, авалогно паукама позитивног карактера, заузимље још видпије место, пего пазори или теорије у системи богословеких наука. А од овуда следи, да је религиозно нознање још позитивиије по својо.ј суштиии, него сва могућа знања у обласги такозваиих тачних позитивних иаука, којима се горди наш век. Непристрасноме уму, по томе, не може не изгледати чудним миење скептика, но коме се н, пр. богословље истоветује са метаФизиком, са назором, који није основан на каквим емпиричким Факгима, а нема ни позитввнога метода. Иоказују често па догмате хришћ. религије као па образац гтродуката некога назора метаФизичкога карактера. Но из онога напред јасно је, да је ово мњење пе само лакомислено, него шта више апсолутно лажпо У истину сваки хришћ. догмат јест Факат и то позитивпи Факат историје, а пе иазор. Тако ]"е централни хришћански догмат о св. Тројици колосални Факат емниричкога карактера! Богојављење код крнпења Спасител.ева, Преображење Господње, Силнзак Св. Духа на аностоле — то су позитивпа иеторијска Факта, на којима се осиива ие еамо догмат о св. Тројици, него и догмат о