Српски сион

бр. 1

Стр. 11.

тера му крв у лице; у њему је снажан израз гнева, који постаје снажан као гром, особито тамо, где се тужи на Свој народ и његове вође, у њему је жар пророчке визије, који је најјачи у говору о страгапом суду, тој најленшој нроповеди, која је икад изговорена о добру и злу и њихову вечну значају. Он је проповедао снажно, а не као законици, дакле и не увек онако, бар не увек у оном тону, као што замишљају тумачи јеванђеља, који узимају Његове говоре само као подлогу догматицп: наиме у тону опоре суве озбиљности, која је својствена непогрешивом учењу. (Наставиће се)

Румунека црква у XIX. веку. 1 Глава, I. Гоеподетво фанариота у Румунекој. Неутех ирутског иохода Петра Великог и историјски значај тога по Румуне. — Освета Турака н предавање Румуније у власт Грка-фанариота. — Карактеристика сранариотског режима и његов значај ио каснију историју румуиског народа. Два шриода у историји румунске цркве XIX. века. У једној између многобројних галерија знамените румунске Њамецке лавре упоредо са 1 Ив дела: „Истор1а Христанскои церкви вђ XIX. &к&". Т. П. ПравоелаввБШ востокг. Ч. 2-л„'стр. 438—498. Иадан.е А. П. Лонухина. ПетроградЂ 1901. Написао. А. П. СоловБевичЂ — превео Радос.чае М. Грујип. Главнији извори и помоћна дела по историји румунске цркве у XIX. веку: Шопа гишшНаг. Хепоро], Јавбј 1888 г. ЕкзархЂ ГаврЈилч. Банулеску, Бодони, еквархг молдовлахШснји дело Стадницког, ЕишиневЂ, 1894 г. Од истог автора: Румшнм, нолучивгаје образованЈе вђ руск. дух. учеб. заведенјахсв, Кишинев -б, 1894 г. и Положеше православ. духовенства вђ Румнн1и, КишиневЂ. 1890. Устроиство управленја руминскои православнои церкви (временн автокеФалвности). Псторико-каноническое изсл'ћдован1е Ко локо лвцев а, Казанв. 1897 г. Из-б истор1и румвшскои церкви, чланак Курганова> У: „Ученп 8аписници Казанског университета за 1899, 1900 и 1901 год. Многобројни чланци Г. II. Самурјана, даровитог Румунског црквеног историкз, које је штампао у руским лвстоввма: „ЦерковнБШ В^стникг", „Хриспанское Чтен1е" > ..Востокђ ", „РусскШ Паломникт.", „СтранниКЂ", „Моск. Дерков. Вбдомости" и др. Е. Е. Голубинскхи. КраткШ очеркЂ исторји прав °сл. церквен Москва, 1876 год. ЛашкоВЂ, ТеМНБТИ Пвр10ДЂ вђ ИСТОрШ РуМБ1Н1И. КиШиневт, 1886 год. и т. д.

старом и сасвим избледелом картом руске империје, са подунавским кнежевинама, виси исто тако од времена знатно избледела слика, која обраћа ва себе нехотичну пажњу сваког „мусафира" 2 гостољубиве Њамецке лавре. Садржај те .слике силно је драматичан, Она предстагвља нечовечну казну извршену над влашким кнезом Бранкованом и његова три саевим невина малољетна. сина, — У моменту кад им главе одсецају (15. авг. 1714 год.). Догађај се сбива у Цариграду, а у присуству самога султана и грдне гомиле Турака, који се жедно заносе тим крвавим позорјем, које пм, очевидно, чини велику радост. Та пуна ужаса казна једнога од најбољих кнезова Влашке и тројице дивних младића — синова његових — беше последица несрећног прутског похода Петра Великог (1711 год.), коме је као руководство у рату, по свој вероватности, служила гореспоменута карта. Као што је познато, тај крсташки поход 3 иравославног цара против неверних Турака, а ради заштите православне вере, коју је ислам газио, — поход, који је замишљен у свези са молдавским и влашким господарима, беше толико неуспешан, да у мало и сам Петар не погибе, и само Катарини I. обвезана је Русија за ослобођење великог хероја руске историје од срамног ронства. Прутски поход и његов неуспех јавља се као најзнатнији догађај целе румунске историје, из кога логички потекоше појаве и факта целокупне даљне историје Румуна све до наших дана. Најжалоснију епоху у историји румунског народа учинио је неуспех Прутског нохода. Он га је дубоко иотресао, као ирава национална несрећа. Та он је свагда гледао на рускога цара, као на цоглавицу све православне цркве и на јединог свог покровитеља и заштитника, коме је свише, самим Господом Богом, дано — да дође и избави њега од вековног непријатеља, његова љутог 2 „МусаФир - гост; тако зову богомољце — посетиоце лавре, која им три дана даје стан и јело бесплатно. Због тога има при манастиру т. з. „арфундарик "-управа, којој спада у дужност примање и хранење гостију. 3 Свештени карактер тога рата, пише Ксенопол, види се већ из спреме за њега. 21. Фебр. 1711 год. служи се свечана служба у московекој катедралној цркви у присуству цара. Два пука гарде беху поста^вевтг;тред_црквом и место обичне заставе беше дру^а . — цр'всна; &уна'гцисом: „у име Спаеитеља и храдЈЈ^анства";.,- 'чрог натписа — крст, около кога беше .