Српски сион

Б р. 1.

„ОРПСКИ

СИОН."

Стр. 13

мере, само да би имао осноза оробити трговда; заповедао је својим чиновницима, да обилазе градове и села и богате грађане облаче у бољарске кафтане, да би за то, што носе бољарско одело могао од њих узети потребну му суму новаца. Други кнез од фана,риота Алекса Мазури (1793 —1796 год.) у време страшног глада, који владаше у Влашкој за његова управљања, користио се том народном невољом, да себе обогати. Он је иокуновао по јефтину цену — по 7 лева 6 по разним местима пшеницу, а продавао је по 40 лева пекарима, обвезавши их да купују брашно само код њега; исто је тако он и манастире 7 обвезао, да купују брашно само код њега и ио исто тако високу цену. „И тај кнез, пише Ксенопол, после 3 године 8 повратио се у Фанар с грдним богатством, исцеђеним из суза и крви народа". То су ванредни начини оробљавања народа; а обични беху разноврсни налози, у измшнљању којих кнезови фанариоте беху врло вешти. Тако, осим већ постојалих налога, фанариоте уведоше још и ове: вакариш (порез на волове и коње), иотонарит (порез на винограде), иоклон (дар кнезу при ступању његовом на дужност), ојерит (норез на овце), вииерит (порез на вино), ирисакарит (порез на ичеле) и т. д. Ради скупљања од народа тих и многобројни других налога постављани су на годину дана нарочити чиновници —■ по два на котар. Ти чиновници, које је за новац постављала централна државна управа при кнезу, т. з. дивап , која је састојала у главном из самих Грка — беху у свом раду саевим без контроле, те робише немилице народ, не бојећи се да ће бити кажњени за своје незаконите поступке, на коЈе их од горе још пооштраваху. На тај начин у грађанској управи у Подунавским кнежевинама владала је груба лачна самовоља. Кнез, купујући од Турака за огромну суму новаца кнежевску титулу, долазио је у Румунију са сврхом, прво, да извуче новце, што их је великом везиру за кнежевство дао (које је по најчешће узајимао уз 6 Стари румунски лев = 17 потура. ' Осим својих властитих потреба, манастири су куиовали храну и 8а прехрањивање многобројних болеснива, престарелих и васпитаника, које су манастири држали у својим болницаиа, сиротиштима и школама. 8 Порта је све кневове постављала на 3 године.

велике процепте од Јевреја или фанариота), а друго, — да накупи што више може но ваца за себе. „Долазећи на управу, казаћемо речима иознатог истраживача фанариотског периода Залони, кнез фанариота, слично јастребу, који је спреман да нападне на жртву своју, окружавао је себе наЈнижим избором фанариотске чељади, која, као гладни скакавци, налете на кнежевине одмах за новим именовањем, и ти скакавци — кнежевски двор жедно требише све, робећи несретни народ, који не знађаше, одакле да изгледа помоћ". (Наставиће се)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Честита&а Нове Године Његовој Свехооти, патријарху Георгију). Пре подне у очи Нове Годпне, предсгала је целокупна професорска колегија Новосадске гимназије Његовој Светости, преузвишеном господину патријарху Георгију , да Му као своме врховиом Патрону поздравп Нову Годпну п да се захвали на решењу Саборског Одбора, којим су нрофесори Новоеадске гимназије у погледу плате пзједначени са професорима државних гимназија. Управитељ гимназије, г. Василије Пушабрк, изрекао је, том. приликом, у име колегије, овај поздравни говор: Ваша Светост! Преузвишени Госиодине. Врховни Патроне! „Поводом најновијег решења од стране високославног Саборског Одбора, којим је впсокославнп Саборски Одбор пристао на решење виеокославног Патроната наше гимназије у погледу наше плате, и којим је, као што сжо имали срећу у „Српском Сиону" читати „коначно решена једна ствар, која се годинама расправљала", поводом тим дакле дођосмо к Вашој Светостп, нашем Врховном Патрону, да Вам се лично поклонпмо и да Вам захвалимо, што сте нас јодном опростили бриге, која нас је годинама тиштала, што сте нас једном пзједначили по закону са нами равнима, и тике наше материјално стање у овим тешкпм данима жпвота подигли. Ваша Светост! Нама су добро позната и друга Ваша добра дела, која сте народу српском досад учииили, нарочито најновије дело, којпм сте подиглн и поклонили народу српском богословскн семинар. Ми, као мален али увиђаван део народа српског, при-