Српски сион

Ода. 2

.СЈРПСКМ СМ.ОЕ*.

мали и улпбсили над тадашњим у опште кужним приликама, сачишавали су малу, иезнатну чету. . . На и изабрани, Богом чувани народ јеврејски, у коме се иепрекидајући разлијегао снажни пророчки глас, и у ком су почешће велика чудеса Божја, опомињала га на Бога отада његовијех, иије се могао у сред опште тадашње тмине и заблуда, покварености и опачине, одржати здрав, неповријеђен, иего и он у неке земане, иочео био да гради идоле и њима, као Богу, нриноси несмислене и одурне жртве — паљенице. Да, љубљени моји, сав ј од људски, приказивао је собом и у себи жалосну слику, слику развалина ирекраснога созданија великога художника (умје' тника) — Створитељ.а! У оред такијех биједа и невоља рода људскога, над којим је ђаво био утврдио своју вдаст, а пропаст и смрт раснрострла била свој мрачни покров, у сред таке црне ноћи и таме, пустоши и очајпе празнине и у уму и у срцу човјечјем, егдд ПјНиде кончина л-кта, сину жарко од истока сунце, сунце истипе и правде, сунце слободе и живоша, вјечнога, драти Сиаситељ наш, рождеисА № д'квк!, коме дадоше и тако име: 1ис8гг. 0, сладч^ишж [ис8се, слака Тек-к! Да, љубљеии моји, са Рождеством Иеус-Христовим синуло јз сунце истине, синула је Исшина (Јоан 14. 6.) сама, која нас учи, да је Један Бог, који је све, што се види и не види, створио, о свем да мисли и размишља, све да држи крјепком десницом својом и једпаком љубави својом, и све к најбољим цијелима приводи. Син Божји, данас Рођеии Исус Христос, открио је људима узвишеност и светост поријекла, достојанство духовне природе њихове: казујући им за што је човјек ча свијету. што му је задаћа живота, које крајња цијел. У ту сврху просвијетлио им је науком својом — ум, нробудио успавану свијест, ириуготовио срце, управио вољу на добро, улијевајући им одважност, да стресу са себе срамне окове неваљалетва и злоће, којима смо увриједили Створитеља и Промислитеља свога.

В р. 1.

Сии Божји, постаје сином човјечјим, да за пеиравде паше , понесе одговорност и казну. Рођеи.ем Христовим, дакле, сипуло је разумно солнце пракдм, које је уништило гријех и нас усиповило Богу и Оцу, (Гал. 4, 4. 5.) и стекао нам изкиток?, клагодатн и д<зрк пракдм, да кх жизни воцарАЕлкд един^к/их 1исВсх Хр'| то/их (Римљ. 5, 17.). С тога и јест, љубљени моји, толика радост и на небу и на земљи. Апђели Бојкји , ти небесни жител,и и храпптел.и наши, радују се особитом радосги Рождеству Сааситеља нашега, радуј у се и казују и саопштавају људима радост вел'|'к> пјевајући Олавб Вогб во кк1шних&! А како да се ие радују љ>јди, који су тако дуго и тако љуто стењали и пиштали у ронству гријеховном и власти сатаниној ?! (хлака ко кушни )(& Еог8! Како је жарка и сјајна свјетлост. што се разлијева тима ријечима, а у великом дјелу искупљења! Дјело то искунљења човјечјега је највише и најиотпуније откровење славе Божје. Сам Искупитељ, Син Божји, пред довршењем вашега спасења, вапио је к Оцу небесному: 1шн*к прослависА Окшх чглок'к= ческ Ј и и Всгх просаазигА и> н шћ (Јоан 13, 31.) „Не толико небо и земља", говори један од великих учител^а цркве (Василије Велики), „не толико дубљина мора и висина неба, не толико звијезде и ваздух, не голико годишње мијене и промјене и сва васељена, украшена толиким шаренилом створова и етвлри, раскривају и казују неизмјерну славу Божју; колико само то, што је Господ бесконачни обући се изволио у тијело човјечје, у тијелу том страдати и окусити муке и смрт, да својим страдањем и смрћу, дарује нама — бесмртност". Ето, љубљени моји, како и небо и земља, анђели и људи у радости својој сдаве данас једпим гласом: воплоцјж.е Окша Бож Т а , свијетло Рождество Христово ! Ну> љубазни моји, како би било, да се унитамо, да ли ми свагда у животу свом, осјећајима, тежњама и дјелима својима, мислимо на славу Божју, и да ли једнако ревнујемо за ту славу? Свијет христијански, црква Хрисгова, у својим храмовима