Српски сион

Б р. 1.

„СРИОКМ СМОН."

стр. б.

побожно и срдачпо пјева славу Господу Богу. А да ли и ми, што сачињавамо ту цркву, у животу свом домаћем, друнггвеном, духовпо-просвјетпом, вјерско-црквеиом, народио-српском, свагда имамо на уму славу Божју и славу великога и ли^епога имена ЕБегова?! Ако да, знајте љубљени моји, да ће и нас нрославити Отац наш небесни. А ако не, завјетујмо се, браћо драга, данашњим празником свијетлим, да ћемо од сада и у куЛи, на огњишту пашем домаћем, чинити само оно, што је Богу мило; и у друштву нашем, удешавати своје разноврсне одношаје у духу грађанске сношљивости и хришћанске љубави, у духовпо иросвјетном раду полазити са истински хришћанскога темеља и уносити у нашу заједпицу само и искључиво хришЛанске назоре о Богу, о свијету, човјеку, о задаћи, опредјељењу и крајњим цијелима његовим; да ћемо у в)ерско-цр• квеном и 7шродно-сриском винограду нашем жпвити и дјелати, учити и радити, како је то жеља и воља началника вјере, и Основатеља Цркве наше, не одступајући ником и ничему за вољу. са темеља, који су нојшжили Апостоли, утврдили св. Оци васионски, а понаособ светитељ и просвјетитељ наш српски, Немањићу Саво, који и данас и свпгда позива вјерне своје Србе: пршдите члда, послВшаите тен« страху Гоеаодњу васх! Јест, љубљени моји, само тим светим савјетом оружани, тим, св. Савом проповједаним страхом Господњим проникнути, моћи ћемо ми поред свију искушења и напасти, и на дому, и у друштву, у цркви и у народу нашем, трајно у цијелом домаћем и јавном животу нашем, прославл^ати Створитеља, Промислитеља и Снаса нашега, и подоелјгх ксака<л слава, честк и поклоненп. А онда ће, браћо, сам собом, доћи на земљу .... „<иирх и кх чмов-кц-к^х Биаговолжи", т. ј. милост Божја, н>егова љубав, његова штедрота, без чега не можемо ни корака учинити на путу добра и напретка! Љубљени моји! Гледајући на наш живот и вијек, многи ће уздахнути и запитати: па ђе је тај мир, тај Спаситељем нашим донесени и проповиједаии мир и

сп окојство ? Ц ема тога, нема, ни у нородицама нашим, ни у онћинама нашим, нема га ни у цркви ни народу. г Јзе је?... На све страпе и у сваком куту, биједе и невоље, оскудица, немапггпна, трвења и гложења, страдања и сузе; готово у .сваком слоју друштва нашега чује се ронтање и незадовољство. тако, да се мало ђе не чује: „јао, како је трудпо, како је тешко живити. Како да се помогне невољи тој ? како да се спасемо из тога несноснога стања? ђе да одморимо уморену главу; ђе да се смиримо?" И тако готово сви смо ми без мира и покоја! Немојмо тако, браћо драга, не вал.а тако, увриједа је го тешка за љубав Оца, Који нам из љубави, данас шаље Јединца Сина Својега! Мир, којега ми толико желимо, благословени, благодатни мир, донио нам је данас с неба драги Спаситељ наш, обилно и шгедро ; тај се мир налази на сваком мјесту, његова сиасителна сила разливена је но свој земљи, као н. пр. свјетлост, ваздух. Ну, друго је питање, браћо моја, зашто тај мир не дјелује у нама, зашто га ми не осјећамо у себи и међу собом, зашто нас не спокојава, зашто не усрећује? Узрок томе, љубазни моји, лежи у нама самима. Јест, ми сами затварамо врата миру томе, не дајемо, да се усели у душе и срца наша, не ћемо да се приближи к нама, не маримо за њ, не држимо га за- драгопјено скровиште, не наштимо се, да кушамо вечере и трапезе, коју нам је приуготовио Госнод. .. Зар није, браћо, у нама кривња, што се оправдаио тужимо и вајкамо, да и у нама и међу нама мира нема? Па и може ли тога бити, када млађи не поштују старијега; када Се старији не стара о наиретку и добру млађих својијех? Може ли бити мира у породицама нашим, кад жена не ноштује мужа свога, него му невјерством својим срамоти и име и кућу, каља образ и свој и мужевљев; или ђе човјек не сматра своју жену за друга свога, и као нјг И оцјн ^ инпи сосВдх не заштићује је од невоље и биједе, но ју још и сам тјелесно злоставља и душевно кињи и тијем је силом у биједу тура и невољи препушта?...