Српски сион

^Јтр. 30.

„СРПСКИ

вр. 2.

/ које су учељаци метали .у IV. и V. в. до Р. Хр. у Херзонесу нпје било. Изненада на унутрашњој страни градскпх врата, испод каменитих одводних цеви, начињених у облику коритастом, беше откривена, врло добро сачувана гробница егпиатска од 15 каменитих цигаља. Гробнпца сачињава квадрат, у виду надгробног споменика. Унутри ништа није бпло осим земље, али важно је где је постављена — ниже околнпх зграда. Гробпица је из најранпје еиохе. кад још околнпх зграда није бпло, а та околност што се налази за градских врати, сведочи да је ту било гробље најстаријег Херзонеза из V. в. па можда и 113 VI. в. до рођења Христова. (Француоки закон с католичким конгрегацијама — отупио у живот.) Пролетос пројектирани закон о француским католичким асоцијацијама — о коме је и у овом листу било говора — ступио је у живот. Конгрегацијама било је предложено или да се нокоре закону или да од 1. Окт. напусте Француску. И што се већма рок приближавао, тим је мања. нада била, да ће се закои тај изменити. Влада није ни обратила пажње како на протесте свога посланика Констана и апостолског делегата у Царпграду Бонети-а, тако ни на протесте клерикалие штампе, која је тврдила, да ће влада тим својим чином произвести раскол у цркви. Мпнистар правде циркуларом строго је наредио да се закон ! ириведе у практику. Конгрегације, које до одређеног рока не поднесу молбу да се разреше, а међутим чланови исте остану у земљи, подпадају под највећу законску строгост. Члановп такнх конгрегација подлеже суду, деогодншњем затвору и нор.чаној казни од 5000 франака. Све женске конгрегације на броју 532 и 80%' мушких поднели су молбу, да се разреше и остану у земљи, само су пет ордена остали верни евојој речи п то: Асумнционисте, који имађаху у Француској до 40 удружења са 188 хектара земље и касом од 5,000.000 франака; бенедиктинци у 22 денартмвна своја удружења са пмањем од 4,000.000 франака; каиуцпни са 32 удружења, а имањем од 74 хектара земље и 6,000.000 франака; кармелите са 13 удружења п капиталом од 3,000.000 франака и наиослетку језупте са 51 удружењем, са 497 хектара земље и каппталом од 59,000.000 франака. Венедиктинци изабраше абатство Фарнборо. Доминиканци, сестре асумпционисткиње и језуитске преселише се у Велгију и Авсгрију. Језуите изабраше Италију. Иселпвши се из Фраицуске монашки редови пису заборавили Исток, где намеравају послати своје

мисионаре међу православне народе. Законом о конгрегацијама Француска је ослабила зиачај католичких монашких редова, али је задобила непомирљпвог непријатеља у особи римског папе. ГГапа Лав ХШ. увређен тим законом забранио је католицима да се обраћају на француеког конзула на Истоку, него талпјанском. У Русији. (Награ^ена дела.) Благоупокојени митрополпт московски и коломенски Макарије, бившп редовнп академик Императорске Академпје Наука, оставио је велики капитал, из кога ће се после његове смрти, награђивати поједина књпжевна дела. Награде се пмају издавати сваке пете године, и то једанпут Св. Спнод, а једаниут Академија Наука. 19. септ. 1901. год. у малој сали Академије Наука, под председништвом вице-президента II. Ф. Никитина, држана је јавна седница, на којој су награде подељене. Поднесено је било 11 радова, од којвх је 6 одбијено. За иаграду су ова дела препоручена: 1.) М. И. Мкхелсона: „Русскал мнслб и р1,чт.. Опбггт , русскои фразеологЈи«. 2 ) В. Переца: „Историко -литературнБШ изслЉдованЈл и матер1алм". 3.) В. Сишвског: „Н. М. Карамзинг, авторт> „Ниселт. русскаго путешественника". 4.) Н. Шљакова: „0 поученш Владим1ра Мономаха". 5.) В. Рогожина: „Указателв кт. „Опшу росс1искои библхографјц" В. С. Сопикова. По оцени појединих рецензената комисија .је закључпла да се г. г. Михелсону, Лерецу п Сиповском досуди награда свакоме по 1000 рубаља; г. Шљакову награду од 500 рубаља, а г. Рогожину јавна похвала. Рецензентима је изречена благодарност на њихову труду. Идуће награде делиће се у 1907. год. (Друштво за ширеве Св. Пиома у Русији.) распродало је за год. 1900 у Европској Русији, у Сибиру, на Кавказу и међу јерусалимским поклоницима и хаџијама 47 990 нримерака Св. Писма. Свега од 1863. год., дакле од постанка друштва распродано ]*е, које у Европској, које Азијској Руспји 2.055-821 прпмерак Св. Ппсма. Извешћа како књигопродавалаца, тако и појединнх чланова друштвених. врло су интересантна, и ноказују како се у народу силно развија интерес за чптање Св. Писма. Крајем 1900. г. друштво је имало 1'068 чланова. У прошлој години друштво је изгубило свога врло марљивог члана Е. А. Принца, који је по нореклу Америчанин, али се давно доселио у Петро-