Српски сион

. СРПСКИ сшон«.

чинити, да и нама Србима сијне чзећ, једном зора лепше и срекније будућности! У то име срећан пам БожиЋ! Срећна нова година! Амин. У Будимпешти пред празник Рождества Христова 1901. године. Гореспоменути смирени епископ Лукијан.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Што је добро? Српеким народним поеловицама иетумачио др. Данило Трбојевић. II. Добро и њему сродни појмови. — Ако хоћемо ма коју непознату ствар да спознамо, треба прије свега да у својнм мпслпма потражимо, што смо до тога времена тој новој и непознатој ствари слично видјелп и доживјели. Неко н. пр., копајући у својем врту, на^е комад сребра, који одмах препозна као сребро. За што је пак тај комад сребра служио, то још не зна. Ако жели да и то дозна, мора га у мислима испореЈјивати са свијем комадима сребра, које је до тада видио. Који пут је тај посао веома лак, а кашто зна бити и врло тежак Новац, прстен и т. д , препознаће свак на први поглед; али није тако с различитим копчама и сл., што су их стари, рецимо Римљани, на одијелу носили, а које се данас посве ријетко виде. Нађе ли такав комад сребра н. пр. дијете, или когод, ко још у опће није видио сребрна ни слична предмета, он ће си узалуд разбијати главу, одгонетајући, што би то могло бити. Такав нови предмет, којему још никада нијесмо видјели ништа бар донекле слично, нијесмо никако моћни да препознамо. Добро срећом не спада меЗ^у предмете потоње врсте. Има веома много ствари, које готово на сваком кораку видимо, а које су добру тако сличне, те их ми често с оним стварима, које су добре, замењујемо. Тако доста пута велимо за једну исту ствар, коју сматрамо добром, да је корисна и угодна. Човјек н. пр., који по-

маже своме другу у невољи, признаје се опћенито као добар, честит и поштен човјек; таква човјека држимо ми корисним за људско друштво п угодно нам је, ако је гдје близу нас. Друга је задаћа, којом се наше истраживање непознатијех ствари попуњује, наћи, у чем се ствар, коју истражујемо, од свију онијех, које су јој ма у чему сличне, разликује. Сличност добра с корисним и угодзим је посве очигледна. Него да јасно дознамо, што је добро морамо га још умјети од корисна и угодна разликовати. А разликовати добро од овога двога пошљедњега моћи ћемо истом онда, ако најприје посве јасно и разговијетно покажемо, што је корисно, а што угодно. Корисне и угодне ствари, како су год сличне добрим стварима, тако су сличне и меЈју собом. Новац је н. пр,, а то ћете ми сви ви радо признати, ствар корисна; али је новрц такођер ствар угодна. А^угодан нам је и користан новац за то, јер има неку вриједност. Један во н. пр., велимо, вриједи 200 круна; обрнуто можемо рећи, да и 200 круна вриједи онога вола. Вриједност дакле веже ствари корисне са стварима угоднима, а вриједност је такођер нешто, што припада и оним стварима које су добре. Пита се само, каква је која вриједност, т. ј. да ли је вриједност, што је имају ствари корисне,једнака вриједности ствари угодних и добрих. Одмах ћемо на први поглед опазити, да је свака од тих трију вриједности друкчија, те да се због тога и оне ствари, којима те различите вриједности припадају, по тим вриједностима разликују. ТТТто се тиче понајприје вриједности корисних ствари, најбоље ћемо уочити, каква и колика је та вриједност, ако више таквих ствари једну с другом испоредимо. Корисна је ствар, како рекох, новац; корисна је надаље и храна, одијело и т. д. Знаменито је у свију ових ствари, да можемо код свију њих питати, за што су корисне, за коју су сврху оне вриједне. Новац је н. пр. користан (вриједан), јер можемо за њ што хоћемо купити; храна је вриједна, да одржимо свој живот, а