Српски сион

О тр . 46

„СРПСКИ

оион

Б р. 1

Катинком НЈивковићевом, затим управитељица гђца Мара Велисављевићева, префектица интерната гђца Маријана Димовићева и све питомице. Гђа бароница Живковићева ноздравила је впсоку гошћу с неколико топлих ријечи, а затим једна питомица лнјепом добродошлицом у стпховима п предала јој прекрасну киту руже п љубичице. На то је впсока гошћа одговорила чпсто српскп: п 3ахваљујем вам свима на прелијепом дочеку. Вас пак питомице овога завода упозорујем, да будете марљиве, пословне п скромне, те ћете овим својствима бити на дику томе заводу, а у животу наћи ћете срећу п задовољство." Одговор овај ноздравише присутни бурним „Живила!'' Висока гошћа је затим тачно и помно разгледала пнтернат, погледавшп и у кухињи доготовљено јело и упутпла се за све што се тиче интерната п школе, те јој се морало све разјаснити и о свему извијеститп, што је важно за сам интерпат. Свијетла баница се занпмаше за све, тако, да је позвала једну питомицу да свира на гласовпру, а друге су јој показале свој ручни рад и школске задаће Презадовољна удобним, пространим и једноставно и укусно уређеним станом, за тим редом и уредбом интернага, изјавила је впсока гошћа своје највеће ,3?1Д0В0ЉСТВ0. 4 ^ . Опраштајући се са предсједницом и осталима, рече: Драго мп 'је, да обадва добро уређена и слична завода у Загребу тако красно п добро просперирају, те желим, да буде вама ваш завод на дику вашу и на добробит питомаца. Вурним „живила!" испраћена је свијетла баница, оставивши утисак своје нлемените доброте и благости, с којом она умије неусиљено и природно опћити са свијетом. »Срб." (Промоција зиђ аизркИз Ие§18.) Ћуро ШкариЛ професор на кр. реалној гимназији у Загребу биће промовисан за доктора филозофије на Загребачком свеучилишту 8ић аизрЈсив Ке^18. Г. Шкарићје први филозоф, који се тако промовпше на докторски степен, а родом је Србин.

Читуља. ј Марко Јаншић умировљени српски народни учитељ. Дана 8. (21.) јануара о. г. преминуо је напрасном емрћу у Српској Црњи умировљени српски народни учитељ Марко Јактић у 65. години свога живота. Покојник је рођени брат уиокојеног нашег великана песника Ђуре Јукши-

Иа, а отац нашега полнатог кљижевника и проФесора Карловачке ВогосЈговије протојереја г. Милутина ЈакшпАа. Врлом покојнику нека је лака земља и вечан спомен ! —. Захвалница. Поводом смрти милога нам сина и брата : Максима Терзина свршена богослова овим се најтоплије захваљујемо преч. месном свештенству и преч. г. Ђури Коњовићу из Мохола као чинодјејствујућима, — тако и месном и мохолском учитељству, а и месном цркв. певачком друштву за учествовање при тужноме опелу. Нека је хвала занатлијској задрузи и свима месним пријатељима и знанцима, који милог нашег покојника до вечне куће изнеше и отпратише. Хвала свима странцима и богословском друштву „Слози", који нам големи бол својим саучешћем ублажаваху. У Ади 1902. Тужни отац и браЋа. Јавна захвалност. Овим долепотписана цркв. општина изриче од стране своје највећу захвалност овдашњем врло уваженом поседнику г. Самуилу Несторовићу, што је на дан Св. Саве дивну слику Св. Саве нашој вероисповедној школи на поклон нриложио. У Гаду 14/1 Јануара. Љубомир Малимарков дркв. шк. председник. Јавна захвала, Потписани у име српске православне црквене општине мађарбојске најтоплију хвалу изриче Марији Малетићевој удови пок. Тодора Виљанца на дару, који она св. нашој цркви учини —■ а наиме велико кандило од кина сребра у вредности од 72 круне. Милостиви Творац нека је награди за овај лепи дар срећом и здрављем. Хиљадиле се оваке племените Српкиње и Бог би дао, да се на њу сиротицу и други у бољем стању налазећи се Срби и Српкиње мађарбојске ошитине угледају. У Мађар-Боји на нову годину 1902. Исидор Бошњак парох. Јавна захвала. Потписани најтоплију благодарност изриче у име српско православне црквено-школске општине мађарбојске Благородн >м Господину Др. Лази