Српски сион

„ОРПСКИ сион к .

Стр. 93.

Новога Завета; да о систематском тумачењу дотичних светих књига за сада и не спомињемо. Др. В. Димитријевић.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Сабореки Одбор) сазван је у седнице своје за дап 4. (17.) аарт о. г. (Избор пароха,) За пароха у Дољ. Товарнику изабрап је јереј Стеван ЈозаиовиЛ, администратор парохије у Сибачу. Привредне белешке. (1000 круна за намјештање ваљаних шегрта), прпмиЈга је управа Привредиика од господара Николе Фуфића за спомен недавно премииулих чувених Травнпчкнх трговаца Рисге и Гавре Фуфчћа. Врла Српкиља Маца Моканова је на исту цијељ такођер одредила 16.000 круна, а познатп срнски добротвор г. Исидор Добровнћ из Дарувара, као нгто је познато, поклања годишње но 2.000 круна за унапређивање ваљанпх српскпх ђака, шегрта. Управа Прпвреднпка, која пма посебно одјељење за шегртске послове (што је под великгш трошковпма), пробудила је својим ревним заузимањем у свпм крајевима Српства опће пптересовање за унапређење српског прпвредног подмлатка, српске радиности, српског прегалаштва. Алп нигдје ваљда нису сви слојеви народа тако разумпо, озбиљно и темељито схватилп опћп српскп привредни покрет, као иаши чили вриједнп Бопгњаци и Херцеговцп. Није дакле чудо да одличиа Травпичка породица Фуфпћа даје првп већи прилог за дјецу пз Восне, јер свп смо у свему сасвпм заостали, а Босна поготову нема спремних домаћих занатлија, него и те крајеве преплављују страици из бијела свијета, шире ое п богате међу неупућеном, слијепом нашом сиротињом све више и више. Добровпћи, Фуфпћи и многн други разумни народни добротвори показују нам и уче пас примје ром својпм свакп дан п сваком нрпликом, како нам ваља радити. Хвала н слава свима помагачима, а нарочито такпм скромнпм одличнпм људпма којп у свој тишини раде што треба, који знаду што хоће. (Нова Српска земљорадничка задрута). Оснзвана је „ Сраска земљорадничка задруга у Избишту" (удружење са неогранпченои одговорношћу).

У Србији. (Тестамент дра Николе Крсти$а). Др. Никола КрстиИ, умировљени државни саветнпк н познатп српскп књпжевннк, који је умро у Београду и сарањен 13. јануара о. г., оставпо је сву своју имовпну Академији Наука за народно образовање. Поред тога оставпо је п ове легате ггросветним н добротворнпм заводима: 1. Карловачкој гимназији обвезницу српске државе од 2.500 динара у злату; интерес од исте, који износи 100 дипара, да се даје сиротном ђаку. 2. Новосадској гнмназиј», прп којој је пок. Крстпћ бпо професор, обвезницу српске државе од 2.500 дин. у злату; интерес од исте, који износп 100 дина, да се подели на два ђака о Св. Сави. 3. Српској православној школп у СентАндреји, где је основну школу учио, обвезннцу српске државе од 1.000 дпнара. 4. Фонду сиротних великошколада у Београду 1 500 дпнара. 5. Општггни београдској 500 дпнара, да ту суму подели сиротпњк. 6. Женскоме Друштву за његове циљеве 500 дпнара. 7. Женскоме Друштву за дом сиротнпх старпца 500 дпнара. 8. Женскоме Друшгву за ђачку трпезу 500 динара. 9. Друштву „Стеван Дечански" 500 динара. 10. Дому сироте и нануштене деце 500 дпнара. 11. Српској Матици у Новоме Саду 500 динара. 12. Срп. Пољоггривреднои Друштву у Београду 500 динара. 13, Српском народном позоришту у Новоме Саду 500 динара. 14. Срп. Књпжевној Задрузи у Београду 300 динара под условом, да задруга шаље бесплатно српској основнов школи у Сент Андријгг своје књггге. 15. Најстаријем Београдском певачком друштву 200 динара. 16. Слушаоцима Београдске богословпје 500 дггнара. 17. Српска академија гга.ука, која наслеђује његове две куће и 128 лутриских лозова, дужна је да издаје сваке године гго 200 дпнара као награду за правнп темат. Нека је слава Дру ЈЈиколи ЕрстпИу! (Нови чланови Академије Наука) За чланов« кр. српске академије наука у Београду изабранп су: за правога члана природњачког одсека др. Свет. РадовановиЛ, професор Велпке Школе, досадашњп дописни члан; за дописне чланове: високопреосвећени епископ Задарски др. Никодим Милаш, др. Богдан Гаврилови%, професор Велике Школе н Сима Рутар , професор у Љубљани. (Оотавка миниотра проовете). Министар просвете Љуба КовачевиЛ дао је оставку, радп несугласица са Народном Скупштпном у пптању закона о народпим школама. Оставка му је уважена. Други министар још није постављен. (Каингевно уметаички одбор). Мннистар про-