Српски сион

Бр 7.

»ОРПСКИ СЖОН. а

С ТР . 107.

Крајем прошле године добисмо, ево, извештај и о трећој иарохији у нашој Митронолији, а у бачком владичанству, па још о једној од највећих наших парохија, која броји до 7000 чистих, овејаних православних Срба. Узевши да читаоцима „Сриског Сиона" прикажемо ову књигу, не ћемо говорити о томе како су нам оваке књиге врло потребне за познавање и проучавање нашег народног живота, па и за правилно суђен.е о најпречим народним потребама, као и о проналажењу начина за искорењивање штетних обичаја, унапређавање религиозноморалне свестн итд., — јер је о томе у овоме листу више нута напомињано, — него ћемо само да нагласимо, да ее, ето, може и на великим иарохијама доспети за оваке радње, кад се хоће, кад свештеника загрева љубав према узвишеном свом нозиву и повереној му пастви духовној. Писац је написао и наменио ову књигу у нрвом реду својим иарохијанима, да их упозна са историјом њихова села, да им изнесе бројно ц имовно стање, па да им каже и оно што им је добро, што их унапређује, а богме и зло у које силом, непромишљајући, срљају, што их убија и морално и материјално. Књига је подељена на 26 поглавља, Не ћемо износити цео садржај, него ћемо само по нешто важније из књиге у кратко да наведемо, па да се обазремо на оно, што је од највећег интереса за свакога Србина. Из описа сазнајемо, да се не зна, кад је Чуруг насељеи, али по том, шао је у т 1уругу већ 1723. г. било стално српско гробље, може се закључити, да су га Срби населили одмах после сеобе Срба иод патријархом Чарнојевићем. Прва црква у Чуругу била је од плетера и трајала је до 1774. г., за тим је назидана нова црква од тврдог материјала, која је 1849. г., у буни, спаљена. До 1852. свршавала се служба Божја под звоником старе цркве, а носле у школи. 1857. г. ударен је темељ садашњој цркви, која је 1862. г. троносана. Чуружани су давали своју земљу (1000 ј.) неколико година под аренду, па су отуд подмирили трошкове око градње. Иконостас је од белог мрамора, израђен по нацрту проФесора Михаила Валтровића, а иконе је живонисао академски сликар Ђорђе Крстић. Вредност цркве је 600.000 круна. Похађање цркве је зимијаче, а лети слабије. У новије доба се иојавило друштво „богомољаца", који хоће да жнве како закон Божји и св

црква налаже Иду редовно у цркву, у највећем миру одстоје св. службу, а на њих се угледају и други, па је похађање богослужења приљежнпје. Црквена слава држи се редовно сваке године, али без појутарја и већ уобичајене, на жалост, теревенке, што Чуружанима служи на част. Најинтереснији и најдужи је чланак: „Живот верних". Писац наводи, да је народ вредан, усталац, марљив, држи своје станове чисто и у реду, али не мари и споро пријања у пољској радњи за новину, ма да увиђа и сам да је добро. То је с малим изузетком свугде у нас. Ма да је народ, особито мушки, вредан као црв, скомрачи и споро иде наиред, а нај јаче га убија мода. На девојкама је свила и дукати, па и момци терају моду. Ево какви из^ледају чурушки момци : „Напш момци се носе цивилно, сами себе унакараде, изгледају као какве луде. Носе свилене кошуље разне боје, жуте цииеле, каиуте, а што је најглавније носе спреда дугачке пшшке и коврче их, да им је још мало белила и руменила, иа сам најверније оцртао садањега потомка Краљевића Марка и Милоша Обилића." А због тога мора се све што је боље за храну продати, а народ се врло оскудно храни. Редовна и најглавнија је храна код већине: пресан, куиус, обарен кромпир, печене бундеве и кукуружњи хлеб. Отуд је и сој данашњих Шајкаша, потомака некадашњих славних јунака, доста кржљав. Даће су ређе, а и сватовска весеља, јер девојке већином ускоче. Домаће васиитање се узима олако, у болести прво изређају врачаре, па тек пред смрт позову болеснику лекара, а то чине само из страха од казне. За време заразе се ни мало не чувају. Жеиске се слабо одају на ручне радове, а нису ни веште. Израђује се само за домаћу нотребу. Иначе девојке проводе девовање већином у нераду. Сав им је посао „да се побрину за своје чедпо лице, које, ако и није умивено, али мора бити набељено." На занате се мало иде; узрок је, што у Чуругу има много надри занатлија, који нису добро занат изучили, па морају и у надницу Да иду. Трговина српска, која је, поеле развојачења границе, оронула, сад наиредује. Овај је одељак врло лено наиисан. Писац у њему цризнаје и истиче све што је добро, али не крије ни зло, које наш народ разједа и убија. Једино би имали да нриметимо, да није навео