Српски сион

С тр. 98.

Б р . 7.

Ал му на мах севну кроз главу иова једна мисао. За часак дође к себи и рече: „Колико најамника у оца мојега имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! Устаћу и идем оцу мојему, па ћу му рећи: оче! сагреших небу и теби. и већ нисам достојан назвати се син твој : ирими ме као једнога од својих најамника " И како је у себи беседио, тако је и учинио. Он се крете с места на иут. За њим измичу села и градови. Каткад доспе ваљда и на каква мимопролазећа кола, али махом пешице гази преко високих гора, нреко врлети и иреко нустиња бесплодних. Стопалу му каМен обија, бедно му рухо трње кида уз нут, и само га још последња нада креће напред кроз очајање горко. Најзад он из далека смотри кућу родитељску. Ту му пред душом иролази сва његова прошлост, те се сећа дивних минулих днева. Детињство његово, то љуико доба, када се с братом својим сиграо у бујну хладу столетних дрвета пред господски двори. Брига очева, материна љубав, све, све то узе на се рухо видовито, и све је то тако пуно чари, све тако мило и драго! Очи му се сузом оросише . . . . па се онда сети, шта ли је он све починио, како ли је згрешио љуто ; од стида и срама само што се још натраг ие враћа, „шта, ако је родитеље старе већ убила туга тешка? И ако живе, хоће ли га још иримити натраг, њега, који је толико скривио и зх^решио?" Кано да је поникнуо ником, као да му се ноге закопале, тако не може да се макне с места. Тако га смотри отац његов, те и у ритама познаје изгубљено, несретно дете своје. И колко га угледао бабо, толикоје пред њег' похитао ; руке шири, у лице га љуби, за трошно му разабира здравље. Очинска љубав и милосг родитељска даје хитрине кораку његову, очинска милост шири руке његове на загрљај, милост му креће са усана речи, милост љуби боре неизвесности и страха са бледа лика чеда покајничког! И знате, какво је сада отац градио весеље. Он рече слугама својима: „изнесите најлепшу хаљину и обуците сина мога, и нодајте му прстен на руку и обућу на

ноге, и доведиге теле угојено те заколлпе, да једемо и да се веселимо, Јер овај мој син беше мртав и оживе, и изгубљен беше и нађе се." Иокајање и, што његовим стопама гре де, опрошгење, у лепшој, у дивотпијој, у величапствснијој слици сликати не можеш. Видиш на свему премудрост Богочовекову, И вековима већ стоји ту прича та, нодстреком грешпу чопеку, да са себе стресе синџир гвожђе љуго грехова својих тешких, па да се враги стазом покајања у тонло наручје Оца свога пебеспога. А благо сваком, ко се за времена покајао, па вратио нравој сла'Л1 тој, и ако је са ње какогодер залутао. Погледајте дакле са ужасом на ону децу, која, што више примају доброчинстава од својих родитеља, све су према њима бездушнија. Ако се још за времена не нокају, тешко њима, јер пити ће на земљи бити сретна пи дуговечна, нити ће царсгва наследиги небеснога; јер ко не штује топло крило материно ни мудре савете родитељске, не ће се пред ње1а ни на ономе свету раширити милосрдни загрљај Оца небеснога. Погледајте са ужасом и на оне своје дане, ако сте кадгод у лакомислепу друштву блудели ио пустињи грехова очајаих, пч се сетите, колико ли је само тих несретника, свакако и пре времена, отишло Богу на истину — а ти си још жив, те дај хвалу и славу Богу, па се покај, бар тада још, када је толико њих већ и утонуло око тебе у провалију и проклество, бар тада још, када у мал' што и на тебе није дошао тај очајни ред! Погледајте са ужасом на оне, који лица свога одвраћају и од самога Спаситеља свога. Примили су удела од Њега: свето крштење и миропомазање и остале благо* дати, на с тим неизмерним благом — одоше у пустињу греха и нрегрешења, и не помишљајући зар, да их ни рођена мајка не воли већма него Син Божји, који је и ради њих крвљу прокапао, и њих ради страшну на крсгу самрт претрпио! Ал немојте погледати само па туђа дела, већ помишљајте за времена и на то, како ћете и своје рођене окајати грехе. Не-