Српски сион
бр. 8.
„оршжм оиаа."
У тако јадном стању затекао је румунску цркву кнез Куза, који је својом реорганизадијом начинио нову епоху како у политичкој, тако и у црквеној историји Румунмје. (Наставиће се) што су написана на свим стварима његовим, — одговорио му: „миј, миј, миј," т. ј. хиљаде, хиљаде, хиљаде дуката које је он 8а чин нлатио.
„Српске школске жигице". Епархијски Школски Одбор Будимски имао је 6. (29.) Фебруара своју седницу, иод председииштвом Њег. Високопреосвештенства г. епископа Лукијана БогдаповиЛа. У седници овој поднео је Адам Рајспер Фабрикант жигица у Осеку зготовљене мустре „ Сриских школских жигица од којих један део чистога прихода иде на издржавање српских прав. основних школа у Будимској епархији, Епархијски Школски Одбор Будимски, поводом тим обратио се па све енархијске и архидијецезални административни одбор нредставком, следећег садрн;аја: „Српске православне основне птколе епархије Будимске налазе се у врло тешком положају; јер су срн. прав. црквене општине, које те школе ваља да издржавају, но душама врло малобројне, по своме материјалноме стању врло оскудне. Школе су те тгретежно својина наших сеоских црквених онштина, у којима нема никакових посебних Фондова и заклада, за издржавање ових школа, а сиромашни ратари, који већином сачињавају те наше сеоске црквене ошптине, нису у стању да сами. без помоћи, издржавају свету цркву и милу српску нравославну народну школу. Истина је, да је високославни Саборски Одбор, на молбу нотписанога епархијског школског одбора овога, одредио српским нравославним народпим школама епархије Будимске из Св. Савскога Фонда сталну годишњу нрипомоћ, да њоме допуњује законом прописану редовну плату и донлатак оснособљених учитеља. Но ова припомоћ није довољна да се њоме допуне на законити минимум плате свију учитеља, а осим тога потребне су срп, православним народним школама епар-
хије Будимске још и многе друге потребе" као што су: Целисходно сазидане школске зграде, сходан намештај школских дворана, прописана учила, школски учебници, и школски прибор за сиромашну школску децу, јер од свега овога много зависи, хоће ли те школе моћи и даље постојати и радити, те бити и од сада штит своје православне вере и миле нам српске народности. Стална брига и непрекидно настојавање потписанога епархијскога школскога одбора, да иодручне му српске православне народне школе не само одржи, него да их по пропису школских закона, уредаба, и наредаба виших школских власти уреди, дала је новода, да је потцисани епарх. школски одбор вољно и радосно прихватио понуду господина Адама Рајснера творничара жигица у Осеку, и саизволио, да исти Фабрикује: „ Сржке школскв жигице " у две врсте, једну врсту обичних жигица, а другу врсту салонских жигица, са ФОСФором у најбољој каквоћи, да их продаје у посебним кутијицама обележеним, по одобрењу нотписанога одбора, знаком отворене књиге, и натнисом „Сриске школске жигице и и да од нродаје истих жигица, уступи 5°/ 0 српским православним народним школама епархије Будимске. Потписани епархијски школски одбор, примио је тим пре горњу понуду, поменутог Фабриканта жигица, што се путем надлежне обртничко трговачке области уверио, да је хришћанска творница Адама Рајснера својим ивврсним Фабрикатима жигица и нризнатом солидном радњом, једна од највећих и првих у Аустро-Угарској монархији, са чега се одбор овај поуздано нада, да ће сви нравославни Орби, ове српске школске жигице, у свима трговинама својих места радо тражити, куповати и трошити, те тиме опстанак и уређење српских православних народних школа епархије Будимске и овим путем вољно и родољубиво потпомоћи, Искуством је довољно доказано, да је у новије време многа културна установа и у већих и богатијих народа стекла нродајом у њезину корист Фабрикованих добрих жигица, вољном и општом потпором, обилап ! и сталан извор материјалних средстава, за