Српски сион

С ту . 122.

.ОПРСКИ

СИОН. 8

бр. 8.

је показао сврхе и једино законити правац по ком има ићи црквени живот у Румунији. После митропол. Гаврила у првој половини XIX. в. наставише рад његов, на већ донекле расчишћеном пољу, два знатна митрополита. Први беше бившп митрополит у Јашу, Вениамии Костаки, који носле одласка Гаврилова ноново би нозван за митрополита молдавског, а други је Григорије IV. митроиолит Влашке (1823 — 1883. год.) Управљајући молдавском црквом од 1812 до 1848 год., Вениамин С0, у устројству поверене му цркве, у свему угледао на Гаврила. Желећи, да осигура свезу са православном Русијом — ослободитељком Румуније, Вениамин је шиљао тамо младе Румуне на више богословско образовање. 21 Бринући се о благољепиЈу храмова и богослужења, он је на место тесне и мрачне цркве у Јашу, отпочео зидање величанствене Оретенске катедрале. —- Други знаменит владика био је Григорије IV, који је примио ностриг од знаменитог игумана Њамецке Лавре XVIII. века, „урођеника" полтавске губерније, Пајсија Величковског. Пошто богословска литература на румунском језику беше у његово доба врло оскудна, то је он, осећајући у себи сирему, а познавајући вредност и потребу ширења богословске књижевности, још много пре но што је именован за митрополита, у цруштву са исто тако врло образованим иноком Геронтијем, а у Њамецу и Букурешту усрдно преводио с грчког и словенског језика многобројна дела, која је за тим и штампао. Словенски језик научио је Григорије у словенском манастиру — Њамецкој лаври, међу многобројним ученицима Пајсија Величковског, с којима се врло живо и непрестано дружио. Тако је митроп. Григорије у друштву са Геронтијем превео на румунски језик ова дела: Григорија Богослова (проповеди); Никифора Теотона (кириакодромион) Душеполезну књигу" ; Поуку духовнику, дело Ј. Посника; Тумачење Јеванђеља, дело Теофилакта, екзарха бугарског; Откровење православне вере, Ј. Дамаскина; Тумачење антифона, Кратко изложење божанствених догмата. Ова последња два дела превели су заједничким радом три славна мужа румунске цркве прве половине прошлога столећа, у време њихова заједничког пребивања у Њамецкој Лаври 21 Од тих Румуна касније поотаде оеобито значајан Фидарет Скрибан номинални еиископ ставропољски.

Вениамин, Григорије и Геронтије. Први је тамо био у периоду од 1808 до 1812 год., када, оставивши мптрополитски престо, дође у манастир, да с Григоријем и Геронтијем у заједници ради на просвећењу своје домовине у духу оне културе, коју је Румунији завештала Византија, те, коју они, као праве патриоте своје отаџбине, сматраху као једину спасоносну и једино способну да задовољи потребе православно-румунског народа. Важна црта споменутих раденика беше и то, што су они, као и сви уопће прави нросветитељи Румуна, за провађање те нравославно-источне културе, црпели своје силе и знања у суседној православној Русији. Ова тројица беху ученици и пријатељи Па.јсија Величковског. Овде се суоретамо с интересантним питањем о одношају Румуније к Русији. Док је у пређашња времена Румунија имала знатан просветни утицај на Русију и дала јој једног од најзнатнијих њених просветитеља и богослова — знаменитог Петра Могилу, митрополита кијевског, сад у доба по Румунију наступелих тешких времена турскога ига одношаји се изменуше, и Румунија, разорена и притешњена, поче се обраћати Руспји, тражећи у ње не само материјалне, већ и духовне помоћи. Огуд и зависност румунске културе, у особи њених најсветлијих представника, од Русије, а отуд и она свесна тежња к њој. као извору светлости. После Вениамина и Григорија стање црквено-религијозних дела опет се је погоршало. И ако је већ нестало фанариота, али је остао њихов зао дух, који протуделује свим добрим намерама. Истина, Подунавске кнежевине поново потпадоше под иолитички утицај Русије (од мира у Једрену 1829) и у кнежевинама, као намесник, ностављен буде умни и правични администратор Киселев. који даде Румунима „организациони статут," којим би уређен политички живот у Румунији, али у цркви не беше другог Гаврила, а напрезање непријатељских сила са запада беше већ одвећ велико, да му не могоше насупрот стати већ ирестарели Вениамин и Григорије, те се у Румунпју поново почеше увлачити нереди. ЧетрдесеЈИХ и педесетих година симонија је владала у свој сили. 22 22 Причају за молдавског митрополита Мелетија ЛеФ ■ тера (18'2 —1834), да је, кад га је неко од његових пријатеља 8апитао, каково значење имају три слова: М. М. М.,