Српски сион

врој в.

дсрдсжж смон а

сгр. 121.

власт фанариотама. преклоњени манастири Мол" давске и Влашке иадоше у потпуну власт источних манастира. који овамо шиљаху сво.је поверенике — калуђере, а каткад и иросте световњаке у мантијама. Помоћу кнезова и митрополита-фанариота почеше грчки игумани у преклоњеним манастирима мало по мало истискавати румунске игумане, а путем уништавања докумената о оснивању манастира и разним другим незаконитим начинима доказиваху своја тобожња права на потпуно владање њима. — Злоупотребе фанариотских игумана беху тако силне, да су се чак за права месних манастира морали заузимати каткад и сами кнезови-фанариоте (Н. Маврокордато и А. Ипсиланти). Тако Грци потпуно узеше у своје руке преклоњене манастире, начинивши од њих државу у држави, у којој цароваше страшна самовоља и нагло упропашћивање манастирских добара у корист појединаца. 19 С тим СЈШозваним игуманима преклоњених манастира и њиховим наглим упропашћивањем властитоети румунских кнежевина — ступао је митрон. Гаврило у дугу и жестоку борбу. Месни манастири беху подчињени епархијским архијерејима, а преклоњене, као ставроиигиалне екзарх је узео у свој неггосредни надзор. За тим је екзарх Гаврило разаслао по тим манастирима нарочите књиге у којима се имао уписивати расход и ириход, захтевајући, да се осим оне суме, која се сваке године шиље местима, којима су манастири ти посвећени, — остали доходак има употребити на издржавање братије, на школе и богоугодне заводе. Грчки игумани беху са тим врло незадовољни и почеше се жалити на Гаврила како Синоду, тако и патријарху. У патријарха израдише синЏлију, која им је давала иотпуну независност од румунске јерархије. а јш то је само још већма нокретало енергију у ревносном поборнику црквене правде, 19 Докле оу долазиде злоупотребе у нреклоњеним манаетирима, где су самовласно, по праву власништва, газдовали игумани — Грци, види се и8 извештаја Гаврилова о Пајсију — игуману манастира Галате, ког је он упропастио за кратко време, непризнавајући над собом никакове власти. Тај игуман 1) за 7 меееци показао је расхода у износу 36.813 лева, потрошивши на дрва и храну у манастиру 12,026 лева, ма да у манастиру не беше ни једног калуђера, већ само 30 послужитеља; 2) продао је манастирсво добро (баште, казане и др.) и покушао да затаји добивене новце и 3) испродавао манастирске земље и др.

који себи беше иоставио у задатак, да из корена изчупа то зло, које толико мучи и узнемирује црквено-религијозни живот тих јадних земаља. Да би се само избаЕили од власти румунског екзарха, грчки калуђери чак изјавише, да су поданици француског императора. Ну ипак сва та борба сврчшла се потпуном победом екзарха Гаврила. Сви заверници (Лајсије, Анфим, Григорије и др) добише заслужену казну и отправљени бише у разне руске манастире. На жалост, дође рат с Наполеоном I. и учини кра.ј плодоносном раду знаменптог молдаво-влашког екзарха. Значајна епоха у историји румунске цркве у опће — беше доба у ком је молдаво-влашким екзархатом управљао Гаврило Банулеску. Ослањајући се на силау и моћну власт рускога цара и св. Синода те љубећи своје стадо, као прави Христов пастир, и познавајући врло добро историју румунског народа, њене законе, основане на карактеру тога народа, — екзарх Гаврило. силом свога генија и пастирске љубави према румунском народу, извео је многе корисне реформе, по свим гранама црквеног живота у Румунији. И митроп. Гаврило могао би бити нретечом славних времена, која је сасвим природно било очекивати после његова неуморног и плодоносног рада. Нг велику жалост, та боља времена и не наступише: руска окупацпја ирекиде се миром у Букурешту 16 децембра 1812 године, а несретна Румунија опет потиаде под турско и фанариотско иго. Букурештски уговор потврдио је само услове мира у Кучуккаинарџи, који се тицаху Подунавских кнежевина. „После одласка митроп. Гаврила наново почеше отимати маха стари обичаји: поново прелазише преко Дунава ради рукоположења, поново је симонија ступила у своја права, поново су гомиле оних, који теже за свештеничким чином долазиле, у град епископима и, иосле кратког времена, молбом, протекцијом и новчаним подкупом, након неког тобожњег испита о знању катпхизиса, добијаху права да могу рукоположени бити у свештенички чин." 20 Ну, и ако плодоносни рад митроп. Гаврила на корист цркве — мораде силом тужних околности прекинути се, ипак он није прошао без трага у историји румунске цркве. Гаврило је дао потоњим владикама образац управитеља, као шго 20 ПроФ. Ербичану.