Српски сион

Бр. 8.

„СРПСКИ 0И0Н. 8

Стр. 117

За то, јер га је невоља, што ју је већ једном претрпио, научила бити опрезним. Као што „магарац не умије пливати, док м у се вода у уши не залије," тако и многи човјек не зна, како треба радити, док не пострада. Истом тада до|је право к себи и опамети се, те тако „штета и лудому очи отвори". Будући да мање вигпе „свака штета учи човјека памети, то је разумљиво, зашто „у свакој несрећи и среће има." Бј брајане, „да је памет до кадије као од кадије," и „да је к цару као од цара, пуна шака браде!" „Да се посао има два пута учинити, свак би био мудар," и по други се пут не би нико дао завести на зло. За то вамевоја велим: „Ко ме један пут превари, онај је неваљао, а који више пута, вриједан је човјек," јер кад бих се ја дао више пута преварити, значило би, да не само нијесам имао памети, већ да је нијесам био кадар ни стећи. Осим нехотичнога учења — обзиром на онога који се учи — има, како смо рекли, још и хотимично, т. ј. оно, за којијем сам човјек тежи. А тежитн за знањем може неко, наравски истом, онда, кад је упознао вриједност знања.То пак може да буде, кад је неко већ стекао нешто знања, које онда може дапроцијени. Ово је разлог, зашто хотимична наука може бити истом иза нехотичне. „Зло је ко не зна, а учити се неда," а то видимо, да раде само људи ван сваке сумње луди. Иначе, јер „незнање ра^а уздање," баш онај који је „незналица и страшивица много пита". Али и ако је такав човјек незналица, опет је он разуман. док зна, да онај „ко пита, с пута не залази," и док је увјерен, да знање користи. Питајући друге људе за оно, што сам не зна, разуман ће човјек припазити особито на то, кад, гдје и кога пита. Знајући, да „добру свјету цијене није," питаће за савјет увијек прије чина. Тако му се не ће моћи приговорити: „Сам си шио, сам и парај!" А питаће не онога, кога првога срете, већ онога, који ће га наЈбоље умјетп поучити и свјетовати. Зна °н предобро, да „слијепца за пут и буДалу за савјет не ваља питати," јер „кад

слијеп слијепаводи, обадваујаму упадну," и јер онај, „ко стоји код волова, и не зна више од волова". За то ће н. пр. и сам питати и сваком другом рећи: „Питај ковача, како се гвожђе кује!" Разумна човјека могу и варати, али у истину „онај се не вара, који зна, да га варају." Такав „човјек се до смрти учи," почињући учити још за младијех дана, јер би за њега била највећа срамота, кад би му „брада нарасла, а памети не донијела." Он са сажаљењем гледа човјека, који је „стар, а још му нијесу зуби пробили," док је „оетарио, а памети не стекао," а штује онога, који је остарио у учењу, знајући, да „без старца не има ударца," и да „док је старих, кућа се не квари," те да особито онда, кад матор пас лаје, ваља видјети, шта је". За то се обично и њему, као учену човјеку, макар био и млад, исказује заслужена почаст и признање. Јер „ако је и млад, учио је старе књиге," које су паметни и искусни људи написали. Па зашто да му се због младости устеже, што му по праву припада и да му се каже: „Нијеси вјешт, још си млад?" — „Ко је мудар, довољно је стар." Ниједна наука није лака, ни она, коју човјек с вољом прима, а камо ли она, коју му било други људи било природа без његове воље или, што више, кашто против његове воље намећу. Доиста, „ко се не намучи, тај се не научи". За то се људи често науци и отимљу, презајући пред муком, с којом је наука удружена. Него и ако је наука тешка, има још и тежих ствари, а таква је ствар одука. „Навика је једна мука, а одвика двије муке". Ово је тако^ер важан разлог, за што се мора пазити, да се учећи науче само корисне ствари, а не бескорисне или може бити и штетне, јер, како рекох, и ако је наука доста мучна, опет врло много тога „ласно је научити, него је мука одучити". Знамо, зар, врло добро, да много и много зла има свој узрок у рђавој навици, као што опет и много добра у доброј навици. „Матор курјак — н. пр. —, ако и не може ујеети, он опет шклоца". Тако и човјек, који се навикао чинити зло, чи-