Српски сион

с«р. 118.

„СРПОКИ

смон.«

В». 8.

ниће га често и противно својој вољи, само за то, јер се не ће моћи од своје зле наВИКв ослободити. (Наставиће се.)

Из историје деобе наше са Румунима. Пре но што изнесемо заииспике заједничкиз седница сриске и романске делегације, које су г. 1871. радиле на норавнању Срба и Румуна, поводом „исхода" ових из српске православне Јерархије и Митрополије Карловачке, те погодбу, која је међу овима утаначена, а после од надлежних Фактора одобрена, саопштићемо, шта је гледе деобе Романа рађепо у г. 1865. на тадањем народном сабору нашем. У саборској седници 8. (20.) Фебруара 1865. г. саошптио је комесар Филиповаћ своје мишљење, и да би требало да се из средине сабора изашље, броју романских иосланика раван одбор, у коме ће по изричној жељи ЕБегова Величанства и патријарх са српским епископима учествовати". Но ире него што се до закључка у овом нредмету могло доћи, а иоводом дебате која се изродила, огласио је комесар седницу за завршену. Исти предмет изнесен је у седници 25. Фебруара (9. марта), пошто је комесар саопштио сабору допис романских заступника, у ком они изложише своја захтевања, наводећи, да ће мотивације своје онда предложити, кад ствар дође до заједничког претресања са одбором који ће од сабора на то изаслат бити. Сабор одреди из своје средине одбор од 11 лица, којем буду придодана још два стручњака.* Др. Т. Мандић, у својим Успоменама* о радњи овога одбора и потоњој саборској расправи у истом предмету, казује ово: „Саборска комисија (одбор) отпочела је одмах свој посао, изаславши из своје средине пододбор, који је, користећи се оператима архијерејеког Синода од 11. и 15. септемб. по ст. и одбора, који му је од Сабора придодат био, од 8. и 12. септембра по ст. 1864. све нужне претходне послове предузео и састављаље тачних рачуна свршио. Затим је са* Успомене из нашег црквено-народног живота од дра Теодора Мандића. II. свеска. Стр. ■15-49. ** II. Свеска. Стр. 86. и даље.

борска комисија уз саучешће патријарха и српских епископа 19. марта држала с Румунским архијерејима и посланицима две за.једничке седнице. Срби иосланици иопну се од 100 хиљада фор., које је архијерејски Синод 1861. предлагао, до 150 на послетку до 200 хиљада фор.; Румуни сиђу од 870 хзљада до 500, па онда до 400 хиљада форинти. О мапасширима није било говора. Још једаред држала је саборска комисија са српским архијерејима под председништвом цес. краљ. Комесара 21. (9.) марта одборску седницу, у којој је при својпм пропозицпјама остала. Затим у седници Народног Сабора 25. (18.) марта реферира др. Милетић операт саборске комисије, и седница се ио закључку Сабора, преобрати у „конференцијукоја је тај дан ире и после подне трајала. Сложкше се: да се Румунима изда аверзијонална свота из фондова од 250 хиљада фор.; мапастири да се не усшуие. Пре пак него што овај нредмет на рас прављање иред Народни Сабор дође остави Румунски митрополит и Арадски епискон са Румунским посланицима Карловце 26. (14.) марта. Сутра дан 27. (15.) марта одржана је Саборска седница, о којој је у Саборском записнику ово забележено. „Цесаро-краљевски повереник позива Његову Светост патрпјарха, епископе и представнике народа, да пошто на основу предходни сабореко-одборски дјејанија нестаје свака могућност љубовног сиоразумлења и поравнања ивмеђу Србаља с једне и Романа с друге стране, једном бар у форми сад одговоре Највишој, по њему објављеној жељи Његовог ц. кр. Величества у предмету потраживања „Ромаиског". На то: „Посланик велпки жупан Кушевпћ одговарајући предлаже: да се по сабору закључи, прво да је Сабор овај (готов) и својски и свестрано одазвати се горњој Највпшој жељи Његовог ц. кр. Величества у упитном предмету, а по том, да се приступи к саветовању о начпну како?" Услед чега: „Његова Светост патријарх уверен, да тога нема у Сабору овом, који се небп радо и својски одазвао Највишој жељп премилостивог Владара свог, и држећи даље, да би ее прво ниала решити она част потраживања романског, која се на пмање односи, и ио том друга, која се манастира тиче, предлаже односио до првог пункта, од стране своје и епископа, да им се, прп свем том, што Романи по строгом