Српски сион

„СРП ОКИ СИ ОН. 8

О тгр . 159

архимандрита произведен је био 1874. После сжрти митрополита Морарија именован је 3. (15.) марта 1895. админпстратором митрополије, а у фебруару меседу 1896. за архиепископа и митрополита. Лака му земља и в^кчнлл п<1<иат! (Св. Јеронимоки завод у Риму.) Узмицање римске курије и папиног решења у питању назива Св. Јеронимског завода у Риму, огорчило је и „разоча рало" је хрватске римокатоличке кругове, који су на донашању прошлогодишњег бревеа папиног радили и у њему после „(оПко парога 1 1;оИко тика", славили победу своју и својих г пдеја ц . Огорчење и разочарање то тако је велико, да је израза добило и у — „Оћгоги", ц то у облику агитације за „успоставу сгарохрватске службе Божје за све Хрвате". Тражење потпуне успоставе отарохрватске службе, треба да буде одмазда Ватикану, што је „игтакао 1 рос11е|Јао пећгаЈвкој т<;егуепс1Ј1 сгпо^огвке сПр1отас1Је" у питању Св. Јеронммског завода. ,Де втлјето, вели „ООгог", у1§е !)Ш Мо2еп1 12ПепаДјепј 1та, као §1о је опо, које па» је гаЛпјШ (1апа 12 Е1та о§иш1о. Ргепгто ве (1ак1е, 1;е 8102П0 1 епег§1спо И8(;ап1то па оћгапи па§е бУеИпје 1 пе ро1о21то оги2ја, с!ок пе роб%пето ропотпо опо, §40 паз ро ђогјет 1 ро 1јис1зкот ргауи Ме." Дакле, св. отац папа: или не зна шта пм све по том ираву иде, илп не ће да им. даде. Алн како онда етоји са непогрешивошћу нанском? како ли стојимо онда с „пајУ1§1т тога1п1т &Иогот и 8У1е4и", каквим папу сматра и назива баш тај исти „01)201'," који је иосле пет редаказа тог истог папу — ма и болном душом — изрекао, да је узмакао и подлегао интервенцији црногорске дипломације! (Хо1е у ов. Правоолавље.) У бојазни од полатинавања и огорчени на талијанштину у црквенпм проповедима, у богослужењу, у судству, управи и свима звањима Словенци око Трста (у Рицмању, Логу, Ројану) и у Истри почеше прелазнти из римокатолизма на унију. Изгледало је, да ће се сви поунијатити, да би пзбегли однаређпвање своје. Но тај покрет узима, у најновије време, сасвим други иравац. Словенци хоће сада у св. Православље, с тим уверењем, да пм је тамо народном пмену и језику једини спас. Кад је изасланпк викара Тршћанске бискупије покушао прошлих дана у Рицмању, да тамошње Словенце из уније врати у римокатолицизам, нису ови о томе хтели ни да чују, него многи изјавише, да ће са свима члановима својих породица прећи у св. Православље, дочим остали изјавише, да ће за сада

још остати при унији. Али сви рекоше у глас : У латинпзам нико их више не поврати, пре ће се датп распети! Веседу викарева изасланика, канонпка Мартеланца, којп је изаслан бпо да их умири, прекидали су узвишша: Живело Православље! Живео вдаднка Милаш ! Узвике је те прихватио с одушевљењем цео искунљени народ. Као што јављају, у непосредној близпни Трста образоваће се велика словеначка православна црквена општчна. (Да ли има књиге без штампарске погрешке). Бг. Наичоу, францускп научењак, бавпо се је годинама истражнвањем: да ли има књиге без штампарске погрешке. Нашао је, напослетку, да је таква књигч „УЈгвИ", коју је издао Ептпт БМо!;. Но то његово откриће није дало спаватн професору Алберту Ајму. Тражио је — кад га није мрзило — погрешку и у том издању. Изгубљено време и уложени труд ипак му је био успехом награђен. И у тој књизи без штампарских погрешака нашао је једпо слово „ј" без — тачке. Великп проналааак! Стручњаци штампарски, дабогме, не би му дали нп те радостн, јер пронађено „ј" без тачке није штампарска погрешка, иошто се слово „ј" не лије без тачке, пего је то изанђалост дотичног слова, због које није при штампању дотична тачка изашла. Шта више, можда та тачка није из машине пзишла само у некима, па и у дотичном примерку, којп је пстраживао професор Хајрм, а у другпм примерцпма је могла да буде п она отпсиута. Да ли је овај случај, оставићемо, разуме се, пасији фраацуских научењака да о томе расправљају. (Шта је добио Шекспир за свога „Хамлета?") Ннједно позоришно дело нпје толпко пута прпказано као „Хамлет", и може се рећи, да је та трагедпја, од како се кроз три столећа приказује, донела разним друштвима и личностима — милијоне. Неки пак Лондонски архпвар ишчепркао је из архивске прашине и пзнео на свет, да је сам Шекспир за то своје уметничко ремек-дело добио једва 100 круна. Књижевни оглас. Позив на претплату „Мале Библиотеке". Мала Библпотека излазиће тачно сваких 15 дана по једна свеска од 5 —6 штампаних табака досадањег облика и израде. У њима ће бити оригпнални рздови наших књижевника и одабрани пријеводи из свјетеке литературе. У овогодпшњу серију ући ће сем осталих и неколико свезака Хумористикона где ће бити скупљене