Српски сион
Отге. 160.
В р . 10
козерије иаших представника хумористичне књижевности, које ће бити заннмљпЕе својом шалом и сатиром на извјесне слабости нашег књижевног, кј т лтурног и друштвеног живота. Оснм тога уредништво се побринуло да изнесе неколико животописа са књижевним студијама свјетских литерата. Свака свеска Мале Библиотеке имаће, одво.јен од текста књиге, свој прилог Лреглед у коме ће се приказивати све новости српске и стране књижевности. Приказиваће сваку нову књигу која дође уредништву на одјену и листове који буду долазили у замједу. Доносиће омање оцјене и чланке, који буду од вриједности у српској или свјетској штампи. Као прилог доносиће свака свеска по једну илустровану дописну карту са еликама наших књижевника, репродукцијама орисккх умјетничких радова и ликовима светитеља. Пошљедња дедембарска свеска донијеће својим читаоцима као божићни дар још укусно израђен жали џепни календар за идућу годину. За Преглед, који ће се крајеж сваке године моћи скуиити у једну дјелину, власништво ће сваком претплатннку бесплатно послати лијепе израђене тврде корице са штампаним садржајем Ирегледа. Цијена је Малој Библиотеци: За Босну и Хер^ цеговину п Аустроугарску 6 круна. Ван претплате продаваће се иоједине свеске 30 потура. Претплата се прима најмање на пола године, а ваља је слати непосредно Администрацији Мале Библиотеке у Мостар (Херцеговина). Претплату ће примати све књижаре и растурачи. Све што се тиче Мале Библиотеке иека се шаље Администрацији, а рукопнси уредништву њеном. Досада су изишле ове свеске: 1.) Јоваи Протић: „Шарени шљунци", хумористичне цртице. 2.) Д. Ђ. Омчикус: „Б18јес1;а" ? слике, црте и приповијетке, (св. I.) 3.) А. П. Чехов: „Приповетке", превео Веља Миросављевнћ, (св. I.) 4.) Симо Матавуљ: „Три приповнјетке". 5.) Свет. Ћоровић: „Двије шаљиве игре". 6. и 7.) Од српских приповједача: „Божићне приче". 8.) | Плија П. Вукићевић: „Арнаутске слике". 9-) Стеван Сремад: „Две нриповетке". 10.) Пво Ћипико: „Са ја-
дранских обала", кратке приче. 11. и 12.) Јован Протић: ,Сеоске фотографије". 13.) Д. Ђ. Омчикус: „ВЈбјес^а", слике, црте и приповијетке, (св. II.) 14.) Бранислав Ђ. Нушић: „Кнез од Семберије," Псторијска сцена. 15.) Милета Јакшић: „Приче". 16.) А. II. Чехов: „Приповетке", превео Веља Мпросављевић, (св. II.) 17. и 18.) Свет. Ћоровић: „Цртице". Свеска за приказ Љубав ирема књизи, шаље се на захтјев сваком бесплатно. Издавачка Књижарница и Штампарско-Умјетнички Завод. Пахера и Кисића. у Мостару (Херцеговина). ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ С Т Е Ч А Ј. 17 1-3 На. упражњсно место учитеља и учитељице на срп. вероиспс-ведним школама у Срп. Пардању (торонтал). Плата је учитељу: за редовну школу 800 круна; за поФторну школу 80 круна; 2 ланца и 600Ц оранице, све терете учитељ плаћа; за паушал 10 круна; 2 хвата тврдих дрва за своју иотребу и стан у парави, а поред стана половина баште. Плата је учитељици: за редовну школу 600 круна; за иоФторну школу 60 круна; за паушал 10 круна; 1 Ј / 2 хват тврдих дрва за своју потребу стан у нарави од једне собе и кујне и половина баште. Дужцости су им прооисане школ. уредбом од 1872 год. Осим тога учитељ је дужан при сваком богослужењу за десном певницом појати, а учитељица ће ручни рад предавати свима ученицама. Учитељ ће држати шест мушких разреда, а учитељица шест женских. Обадвоје ће ужавати и квинквенале. Рок је овоме стечају за шест недеља од првога уврштења у „Сиону". Молбе с прилозима слати потнисаном управитељу. Из седнице школ. одбора, држане у Срп. Пардању 4. (17.) марта 1902. год. Љубомир Велик поп Драгутин Мојић перовођа и ар. учитељ. управитељ шкодски
„Српскв Сион" ИЗЛ2(ЗИ СБЗ.Е0 Н8Д&Л8 Ц©Л0М Т&ШКу« ЦбНЗ, Му |6 1 Зз, А.устр 0 -Угарску ? Босиу И Хвј) ■ цеговину на годину 8 круна, на но годжже 4 круне, а аа четврт годиае 2 круне. Ва стране зеиље : на годину 10 круна. Е.з Србије нрша нретплат? књижара В. Валожаћа у Београду. Поједини бројеви 20 филира. Цретплата, оглаож, стечајеви и рекламацијо шаљу се Админлотраццји а остали рукошси урздништву „Српскот Сиона" у НарлОВЦв. За огласе, објаве и стечајеве плаћа се 12 филира од једног реда ситшн слова. — Неплаћена нисма се не црижају. — Рукописи се не враћају. Штампа : Српоке Манастирска Штатпарије у Ср. Карловцима. 1902. 183