Српски сион

ДУРНСЕИ ОЖШ к .

Б р. 11

прими новде натраг", којим се чланком њему импутира чин, који његову личпу част и углед његовог чпна и достоЈанства каља, против њега дисдиилинарна истрага поведе у предмету импутираног му чина, — решено је: известити молитеља архимандрита А. Ј., да код ове конспсторије никаква тужба против њега у ногледу горенаведеног импутираног му чина не предлежи, а на новинареке пашквиле не може се овај духовни суд обазирати, с тога да нема места ни повода замољеној истрази. Поводом поднесених утока против обављеног избора пароха у Добановцима одређени су извиди гледе навода у утоцима побројаних. — На молбу пароха Земунског протојереја Николе Савића, постављен му је за личнога помоћника свршеии богослов Бранко Пауновић ? те је овај упућен, да се ради свога рукоположења обрати са прописно инструисаном молбом на Љегову Светост. — Одбијен је уток поднесен против избора. пароха у С. Крушедолу, а избор јереја Григорија Јовића за пароха тамошњег потврђен је. — Препоручено је иодручном свештенству држање листа „Вогословски Гласнпк." — Узет је на знање извештај православног вероучитеља иа Винковачкој гимназији протојереја Уроша Ђурића о владању и успеху у веронауци на истој гимназији концем I. течаја ове школске године. — Поводом наступелог спора између пароха и парохијског помоћника у Ш. гледе тога: коме нрипада канцеларијски паушал, да ли само пароху или и системизованом помоћнику; а ако овоме не припада да ли је исти обвезан службене податке на захтев ма које области, који се односе на његову парохију, издавати, или је то дужан парох чинити, — редаеноје: дотичнике изЕестити, да, према прописима §§1. 2 и 5. I. одс. А. прев. кр. рескрипта од 10 авг. 1868, у опсегу односно код једне местне цркве постоји само једна парохија са једним парохом, под чијим духовним подручјем су сви парохијанп, с тога у једној парохији постоји само једно парохијско звање, које местни парох води уз право и дужност, да за целу парохију под печатом парохијског звања а сеојим подписом податке издаје и нужне канцеларијске трошкове за прибор сноси, у коју сврху прима од црквене опшгине односни канцеларијски паушал. Системизовани парохијски помоћници пак су, у смислу § 5. I. одс. кр. рескрипта само као исномагачи додељени оним паросима, у чијој парохији број верних износи нреко 2000—4000; с тога немају права податке за онај део парохије, који се и једино са практичних разлога и због целисходносги под њиховим душепопечитељ-

ством налази, под својим именом већ само под именом дотичног иароха — осим у случају замене за време његова одсуства илп болести — издавати, на рачун иаушала заједничког парохијског звања. — За администратора парохије у Сибачу постављен је свршени богослов Јован Лазаревић из Карловаца, те је исти упућен, да се ради свога рукоположења прописно инструисаном молбом обратд Његовој Светости. — Донесене су две бракоразводне пресуде, а обе гласе на развод брака. —

Читуља. -ј- Павле Николић, парох капелски. испустио је душу своју 14/27. марта 1902. у 82. год. живота свога, на путу са жељезничке станице својој кући, усљед удара кога .је добио од жељезничкога влака. Смрт покојникову оплакује син му, Преосвећени г. епископ пакрачки Мирон, кћи Мидка супруга пароха Кагиначкога Плате Соларића, шесторо унучади и десетак праунучади. Покојник је рођен у Капелни 25. Јулија 1820., за ђакона рукоположен је 11. Фебруара 1813., а за пресвитера 6. августа 1843,, и од тога је времена и служио сиромашну парохију Капелску, у којој су већ ријетки, које он није крстио; а још ређи, које он није учио „хришћански наук", још и онда, кад о школи није било ни спомена. Са покојником легао је у гроб најстарији мирски свештеник епархије Пакрачке, а уједно и носледњи, што но би се рекло, из школе митрополита Стратимировића. Свагда озбиљан, строг и према себи самом, у говору опрезаи, у животу ванредно скроман, тријезан и умјерен, био је пажен и од самих садругова својих још од младости. Уз то је био и риједак усталац, а у свижа пословима, званпчнима и приватнима, тачан и савјестан. И црква, и парохијско звање и кућа и поља његова, све је то било у свему за узор другима. И по самој спољашњости био је необичне појаве човјек. Узрастао много изнад обичне висине људп, био је и по суву тијелу своме и по изразу лица налик на какова мирна, ал' одважна горштака. Парохијани његови ванредно су га љубили и поштовали, што је било чути и виђети и приликом погреба у недељу дана 17. марта 1902., после св. литургије. На погребу учествовала је цијела парохија, преставници власти котарских и оићпнских, многи родовп, знанци пријатељн са околним свештеницима, којима је на челу био протопресвитер и парох Пакрачки Атанасије Зорчић, који се је са блаженим покојником опростио кратким и дирљивим говором, којп је иопраћен множином суза I свију учесника тог тужнога састанка. Доброме, брижноме и њежноме и свештенику и оцу и сабрату нека је лахка црна земља уза свога друга, супругу Ану, (која је умрла још 10. Маја 1850.) и вјечан међу нама спомен! А. 3.