Српски сион

О тр. 241.

еабор обави у Архидијецези Карловачкој дана 6. (19.) маја о. г., те је у тој ствари издао наредбу на подручне црквене спштпне, парохпјска звања п шанаетиреке управе. (Срлске школске жигице). Пишу нам из епархије Будимекр, да је творница српских школских жпгпца Адама Рајснера у Осеку ових дана послала епарх. школском одбору Вудимском своту од 125 круна 71 филира у пме 5% оне своте, за коју је у првој четврти ове годиие тих жнгица раснродала. Када се узме, да је та с-вота добивена сада у почетку, када се још једва зна за те жигпде, јер до 1. анрила је тек око 50 наруџбина било, можемо и са овнм успехом задовољни битп. Но ако сви они фактори, који су у своје време у прогласу сиоменути, својски пораде на томе, да се ове жигпце у свакој српској кући нађу и троше, можемо се врло лепом успеху надати, који ће омогућитп не само опстанак, већ и цветање наших школа, које етајаху већ на ивицц своје пропасти. Разне белешке. („Жалац у месу" (зИшикз сагшз; код св. ап. Павла.) Окефордскп профееор Ремсе (Еатвау) у свом делу „ 81;. Раи1 Ше ГгауеПег аМ 1ће Еотап с1П2еп, Лондон 1896. мисли , да је „жалац у месу", ради кога ее апостол народа (II. Кор. 12. 7.) тужи, била кронпчна грозница (маларија) са јаком главобољом. Таквпм болеснпцима изгледа, као да им пролазн усијано гвожђе кроз главу. Иавле је дошао на свом првои путовању са Варнавол н Јованом — Марком у Пергу памфилпјску. Ту се Марко одели од Павла. Ремсе тумачп то тим, што је овде оболео апостол од јаке грознпце, радп чега је лека радн отишао у Антиохију писидијску, која вшне лежи (3600 стопа). Марку је неправ;бпо тај пут апостолов у Антиохију: изгледало му је то као бежање и зато се опет вратн у Јерусалпм. Проф. Ремсе поткрепљује то евоје тумачење онпм местима из послаппце Галаћанима: А знате, да вам у слабостп тела најпре проповедпх јеванђеље и напасти моје, која бијаше телу моме, не презресте, ннти попљувасте, већ ме примисте као аиђела Вожјега, као Христа Исуса (IV. 13 — 14.) Ако је Павле натио од таквих грозничавих или као што неки мисле епилептпчних — наступа усред своје проповедп, зар није заиста могао пзгледати својим слушатељима као јадан, од Бога утучен. II а ипак га нпсу Галаћанп — што Павле с нохвалом истиче — радп тога презрели, (или грчко: кџтиаосхгпопљували), већ га примише као Божјег анђела, а

ие као проклетог од Бога. II радн тога је могао апостол Павле с пуннм правом молити се Богу: „Зато трииуг Господа молих, да одступн од мене". Ма како било интересантно и духовито то тумачење ирофесора Гемсеја, не можеко нримити његово схваћање „жалца у месу" (а11ти1из сагп18)! Дотпчно место у II. Кор., где се говори о „жалцу у месу", гласи овако: „Даде ми се жалац у месо, анђео сатанин, да ме ћуша, да се не поносим" 1 (11. 7.). Уплда у очи, да се то место тумачило у првом хришћанском добу не као да се у њему говори о телесној жељи, већ пли о каквом телесном болу (главобољи) или још чешће разумеваху под тим жалцем снољашњег непријатеља, апостолова гонноца. Тако бл. Јероним тумачи то место: „8ити1ит сагтз, ап§'е1ит ва!;апае: ^епШдопев регзесипоиит, АровМиз зе 8и8Ипш'88е ■т&пШса!". (Апостол вели да је издрлшо искушења прогонства п то разумева под жалцем у месо, анђелои сатане.). Исто тако, алп много опширније тумачи то место св. Влатоусти, кад каже: Сатан на јеврејском језику значи нротнвник. А и Писмо у трећој књизи Царева назива неиријатеље тим именом и т. д Ието се тако изражава и бл. Теодорит: „Анђелом сатане назвао је увреде, срамоту и народне устанке". Тек од 6 века почеше тумачити „жалац у месу* у смислу телесне жеље. Свети оцп јамачно су под „жалцем у месу" разумевали не пожуду, већ рађе спољашње тешкоће из велпког поштовања према апостолу. Из искуства пак знамо, да су често баш велики духови — н. пр. св. Грпгорпје Назијанзпн, бл. Јеронпм — патпли од телесних искушења. Али сва та искушења баш допрн несоше, да још увеличају венац њихове вечне славе. „Бог нушта па нас нскушења — каже бл. Августин — да се наша врлина извеџба и прокуша. Ко се не нода искушењу, добија чаенији венац од онога, ко пије био у искушењу. Она срамота, која иде уз телесну жељу, јесге — јер подсећају човека на његову слабоет п ништавост — за оне велпке духове особито кориена и спасоносна, који се одликују благотворним деловањем на ближње евоје, јер при том благотворном деловању настаје лако опаеност, да се човек погорди, 1 У словенском то место овако гдаси: Дадкд мн паквсникх плотн, АГГ(ла слтлнннх, дл Л1н плкиЈсти д-кетх. Међутим 841ти1из није аакосник. Није ни „жалац" буквадно, адије добро према смисду. 81Јти1и8 означава онај бадаљ, ( иди да кажемо : бич) којим су водове гониди (боди) на рад. У грчком: ат*.оф, руском: жадо, немачком: РГаћ1. Сдовеиски текст без потребе коментариеања даје прави смисао тога стиха. Ж.