Српски сион

сион. а

С тр . 235.

та ти Сину Божјем за смртну постељу — и оиет крст даде, и учини себе убијцом Богочовека. Но смртни дан Исуса Хрста, велик је рођен дан за човечанство. Бог је нраведан! Еолико пуга су нам те речи на језику; ал' како ли само редко продиру кроз срце и душу нам! Бог је праведан! Бикаху негда водени облаци Ноју у беснилу и страхоти никад невиђеној. — Страшно ли је помислити, како се мужеви боре са таласи, мајке са дечицом беже на брда, млафи на дрвећа — па ипак се утапљају! Страшно је слушати, како се гласови јаука, губе, а безбројна мртва телеса по води пливају — па правду Божију казују. Народ до Ноја утопио је душе своје најпре у греху, па за тим у води. А тако је било и са проклетом Содомом и Гомором, где се десница Божја над грешници, на срамотницима слике Божје — показала. Али сад, ево нас пред крстом, у ком су све каштиге, сви болови. Па зашто допушташ, о Боже! горке муке над јединородним Сином Твојим? Та и небо их не може гледати, плави зреник у таму се завио. Исусе Христе Сине Божји! То је дакле вода Нојева само капља, само меда атом жучи и оцту — пићу Твоме! То је содомска ватра само разхлада жеге рана Твојих, у којој вапијеш: „Жедан сам!" Ти си онај Отац, који се бори са потопом своје деце; Ти се мучећи и знојећи журиш на вис Голготе, узлазиш на дрво мука, да у таласима греха — не Себе, него своје спасеш; да их онда, кад се по други пут отвори небо и у место кише падали буду сунце, месец и звезде, после кратких страхота сместиш у блажено живовање — небесно. А ти Голгото! Ти си нам вечити сведок неизмерне мудрости, правде и љубави; јер си видила како се правда и мир у смртној борби љубе. Ти си нам и место за науку о вечитој мудрости, где ожучена Сиаситељева уста истина ћуте, али ГБегова проливена крв, Његове ране, Његово ћутање — говоре! Уједно си и престол Спаситељев, са кога је У горким мукама грех и пакао победио, а Својом смрћу вечну смрт умртвио. 0 Боже! стене пуцају, Сион се дрма, храм се нише, завеса се дере, земља се тресе, сунце

се скрива, Јордан стоји, маслинске шуме шуште, мртваци устају, разбојници се моле, врази се боје, анђели се сакривају, светина се у прса бије, незнабожац виче: Заиста бејаше Овај син Божји!... А Исус повика иза гласа, — и испусти душу... Ми смо искупљени, шапће тужна природа. Ми смо искуиљени, шапће проливена крв. Ми смо искупљени, шапће свако срце.... А цену искуплења знадеш само Ти, о милостиви Боже! У Липови на Велики Петак 1901. Урош Ма^ареви! парох. Издајник Јуда* (Прочитано у богослов. друштву „Слози".) Тек што је овладала тишина улицама јерусалимским, већ је пред вратима дома ирвосвештеникова етајао необичан иосетилац. То је био Јуда Искариоцки, један из круга најближих Пророку Галилејском. Он је био не само члан тога друштва од почетка његова, него је шта више био и чувар благајнице Његове. За то је требао човек са неким развићем, човек иодузетна духа а тим се баш својствима и одликовао Јуда. Но што је то ; што је принудило тога човека да дође вратима првосвештениковим? Не долази ли он овамо са предлогом Христовим? Не доноси ли он можда Синедријону предлог саЕеза од свога Учитеља? Врло је могуће да су такове наде лебдиле у души КајаФиној. Уверен сам да би он са радошћу примио тај предлог, јер би за њега био од велике вредности Христос као савезник, који би потпомагао царство јудејске теокрације — место царства Божјега. Но ни у најсмелијим помислима он није очекивао то што му се сада показивало могућим да добије. Пред њим је стајао Јуда и говорио је: „ја сам дошао да вам номогнем, да се извучете из вашега тешкога положаја. Ви желите да добијете у своје руке Галилејскога Пророка, али без туђе помоћи и без међ/собног крвопролића. Ја ћу вам створпти прилику само ако се будете могли окористити њом. У мојима је рукама да вам дам оно што желите. Ја вам могу рећи дан и сат када ћете Га наћи самога и без другова. Шта ћете ми платити за услугу, тако важну по ваше спокојство"? * Узето и8 књиге шкотеког богоелова Ђорђа Матееона: 84исЦеб оп 1ћ» РогЈгаИ оГ Сћпб1. уо1, II. 1|впс1оп. 1900.