Српски сион

о^ С <Ч

Год. XII

БроЈ Ш

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАБОСЛДВНЕ ИИТРОПОЛЕЈЕ КАРЛ0В1ЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован Јеремић

У Ср. Карловцима у недељу 21. априла 1902

ЗВАНИЧНИ ДЕО, Аа бр. К. 273/189 ех 1902 Званична објава. У смислу закључка Архидијецезалне Конзистори.је од потиисанога дана и иод горњим бројем овим се до знања ставља, да је нравомоћнози пресудом високопречасног ЖитрополитскоЦрквеног Савета од 18./31. децембра 1901. б Р-м.ц.'о"и». ех 1901 ' К0 Ј 0М Ј е 110ТВ Р^ ена пресуда Архидијецезалне Конзисторије од 5./18. новембра 1901. бр. К. 1105/687 ех 1901., осуђен јеромонах манастира Бешенсва 0. Василијан Поповић због тешких каноничних преступа на лишење свештеномонашкога чина, те се исти јеромонах из каталога свеиггенства монашкога чина Архидијецезе карловачке брише и у ред мир.јана повраћа уз забрану ношења свештеничког одјејанија. Из седнице Архидијецезалне Конзисторије држане у Карловцима 4./17. априла 1902. Георгије с. р. Натријарх

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Што је добро? Српеким народним поеловицама истумачио др. Данило Трбојевић. (Наставак.) X. Друштво Све ово, што смо до сада рекли, вриједи за свакога човјека на по се Сваки поједини између нас мора ићи за тим, да чини добро, што више може. Него баш одатле, што је сваки појединац човјек дужан добро чинити, слиједи, како смо већ видјели, да ниједан човјек не смије бити сам за се, нити се смије уклонити из свијета и отићи за увијек камо, рецимо у какву пустињу, гдје не би знао ништа ни он о другима, ни други о њему. Јер, кад би то урадио, кому би онда могао добро чинити? Ово је први и најбитнији разлог, за што је потребно друштво л.удско. Него та је потреба и иначе са свијем природна. „Сам човјек није нигсуда пристао"; „човјек је сам као дуб посјечен". Он се