Српски сион

С"тр 286

сион«.

Бр 18.

парохија бршљаничка удова, а године 1897. мјесеца октобра, у ието, дакле, вријеме кад је и унијатски свештеник примао мисију у Дишнику, ушао је као парох у бршљаничку парохију Светозар Грубач, прије парох горњо средички. Отночевши свој свештенички, пастирски и учитељски рад прикупио је парох Грубач сву своју паству око себе, да ју тако вазда пред очима има. Бројањем показало се: Срба православне вјере 1808, а одпадника тек 12 и то: Лука Војновић, Станко и Драгиња Бакиш, Илија и Милица Опачић, Ј1ука и Наста Борковић, Миле Ћурчија, Томо Лукшић, Тоде Машић, Дока Копач и Јека Ршежевић. Са овим овако малим бројем вијерника, који су уз то готово сама ирезадужена и гола сиротиња, није унијатски свештеиик могао бити задовољан. Он је радио својски да се број повећа, па да и боље материјално стојеће парохијане за себе задобије Бургијања, наговарања и празна обећавања, разумије се, да нису изостала. Међутим, унркос тој његовој бризи и ревности, повратише се натраг у Православље Милица Оиачић (14. (26.) децембра 1895.), Илија Опачић (16. (28.) децембра 1897.), Тодор Машић (16. (28.) дец. 1897.) и Миле Ћурчија, сада већ покојни (3. ^15.) јануара 1898.) Поражен овим првим неуспјехом својим стаде Сегеди смишљати нов начин за обраИање у унију. Општинско поглаварство у Гарешници вотирало је неку своту за оправак жупне зграде унијатске у Дишнику, у којој бијаше кроз више година смјештена опћа нучка школа, разумије се у оно вријеме, кад ту већ није било унијатског свештеника и кад су црква и сва унијатска здања нуста остала. Требало је, дакле, радника, а и сиротињи дишничкој била је нужна крајцара. Дјело је, зачудо, руководио и исалаћивао сам унијатски свештеник. И кад је тако, лако смо могли предвиђети цијел и намјеру тога његовога нодхвата. Сваки радник, који је хтио да мучно заслужи крајцару, вукући од јутра до мрака тешко камење и радећи по цио дан за неколико Филира, морао је прије свега поћи у цркву и иримити унијатску вјеру. Тим и таким начином одпадоше од православља иеторица биједних сиротана и с њима Илија Оиа чић по други пут. Који су то парохијани и како је даље у томе правцу вјешто постуиао унијатски свештеник ево нека засвједоче ова званична акта, која смо позајмили из архиве парохијског звања у Бршљаници. Одмах ио нрелазу гореспоменуте

петорице православних Срба на унију пише Сегеди: „Вгој 31. — 1898. 81аупот оћствкот ро^1ауагв1уи и ОагезшсЈ. РосЗрЈваш гирт игес! јауђа оујт вкупоти оћстзкоти ро§1ауаг8{уи и аугћи 0(1рЈ8а раго11Јја1а, с!а ви Ј луз Г в1јесЊешс1 ^ 1 'ско181:оспе ујеге : 8(:еуап Кпегеујс, ВтИаг КоуасеуЈс, Јоуап Уикоћгас1о\'1с, Б^апко Ророујс 1 УоЈгошје Кајцана ва оћИеЦЈта (није истина!) ргевН па ^гске-ка(:оНски ујеги а ргез^аН ћЈН рагоћуапј рагоћјја и Вг §1јап1С1. вгско-ка(;оНскј гирп1 игесЗ и Б1§п1ки 10. уе1јасе 1898. Аибпја 8ге§есП 8. г. иргауЛе1ј гире." — Ошнтинско поглаварство, примивши спис 11./2. исте године, број 709., достави га одмах: „Уе1еса8(:пот раго1пја1пот гуапји и Вг§1јашс1, па ћ1а§012уо1по гпапје иг роуга(: 8рјза. МИјапоуЈе 8. г. пасе1п1к. и — Парохијско звање бршљаничко, увидивши што се тиме хоће, иријави цијелу ствар под 2. (14.) Фебруара број 25 ех 1898. епархијској конзисторији у Пакрацу, а ова кр. жупанијској области у Беловару, која изда оваку одредбу: „Вгој 4649. 2. Кга1ј. ко(:агвкој оћЈазН и Ве1оуаги 1 ОагезпЈсЈ. Бграка ргауоб1аупа ерагШјбка копг18Ј"ог1Ја и Ракгаси рг^игИа 8е је (1ор18от ос1 17. уе1јасе (:. %. ћгој 233. с1а је оћсЈпбко ро§1ауагз(:уо и Оаге §шс1 па јес1по8(;ауп1 гаћ(:јеу §:гско-ка(:оНско§ 8Уес 'еп1ка Вшшско^а и уЈазШот (Зје1окги§и 1г ргор18П1ка рагоћ1ја1а ћг1ва1а јтепа пекјћ 2Ке1ја 12 П18П1ка, кор -чи паУоЗпо 12 ргауо81ау1ја ргезН па §гско-ка(;оНски ујеги. Роуо(Зот Нт ирисије 8е кг. ко1агбка оћ1ав(: <3а ро<1гиспа 8Уоја оћс1Пбка ро§1ауаг8(:уа роис!, с!а 011 а П18и у1а8(:па и (от п1з(:а ос11ис1уа(, 1, апајтапје ргозиДруаН уа1јапоз(: рге8 <:ира г 1 (: е 1 ј 8 (; V а 12 јес!пе ујеге и с!ги§и. Ргета 1оте је ротепиН роз(:ирак оћс1пзко^ ро§1ауаг8(:уа р г о (: и р г о р 1 8 а 11, 1е ти уа1ја па1о21(:1, (За опе гј(:е1је, које је 12 ргор18а раго1пја1а ћг18а1о оре(: и 18(л иугаН. БоЈје Н рак с!о оугће, ра ћшЗи Н ројесНпЈ 2Ј(:е1Ј1 ргоИ оуој ргоаује(ЗоуаН 8 гаг1о§а, з(о ујзе ( ЗоНспој ујего18роује(Н пауо(Зпо пергјра(3аји, 1таН се оћствко ро^1ауаг8(уо о (от ргЈјауи родшеН пасНегпој кг. ко(:аг8кој оћ1ак(;ј, која 6в па *ете1ји §. 14. ргеУ18пје» гЈезепја 0(3 10. (8.) 1868. и ргуој тоЊ1 оЛисШ, (За Н је гагрогег и 1от 81исаји гакоп1(:о оћау]јеп, ра и 81исаји, (За (ЗггЈ, <3а (оти пјје 1ако, оугзћеш ро8(,ирак игкгаНи, (е о !оте оћа\че8(1(1 рагоћувк! а(ЗтЈп1з(гаНупј о(Зћог с1а1пје§ иге<Зоуаија гасН, 081ааН рго(:1упој 8(гапс1 пекгпјепо ргауо (гагНЈ ротосј 1 Нека косЗ У1§је оћ1а8(1. ЗЈ ВеЈоуаги, 18. огијка 1898. кга!ј. росЗгирап Оеог§1ЈеуЈс 8. г."