Српски сион

емои."

Отр. 319

Као неиодељиво заједничко нам добро остаје гробље. Вишеречену отштету за цркву и остало имање има срп. цркв. општина у 5 једнаких годишњих оброка платити, а све донде, док се бар 23458 круна 80 пот. не исплати, могу и Романи по досадашњем начину цркву употребљавати и романско богослужење дрисати. Изводе из цркв. матица може и романски свештеник правити. У име парничких трошкова има срп. цркв. општина Романима 3500 круна, а своме заступнику 3343 круне 40 пот. платити". Тако гласи првостепена пресуда. Као што се на први мах може видети, иста је и сувише једнострана, неправична и по Србе штетна. Пре свега начелно решење, да је цркв. општински иметак заједничко добро обеју народности, после онога, што је о населењу Добрице и њеним првим становницима речено, —• сасма је неосновано, јер је то имање и по пореклу и по начину стицања чисто српско, а само незнатно мали део истога, наиме новије тековине могу битп заједничке. Судско решење у погледу парох. сесија највећи је утук по Добричко Српство, јер се њиме даје Романима могућност издржавања свештеника. Но то решење оснива се на кобном „Уегетћагипд-у, који у VII. тачци својој вели: „ ауо е1Бе ос!ег г^еГ Р1агг8е8810пеп уогћаМеп 8Ш(3 ^е8сћ1ећ1 (Ие ТћеНип^ ^ЈеЈсћтавк!^" дакле без обзира на сразмер душа тако, да оцепљени Романи на 400 душа добивају исто толико, као и '2100 душа неоцепљених. Но ту нам није нико крив. И још тврде неке, да је Уегетћагип^ по нас повољан! Активна потраживања су истина Србима досуђена, али је већи део истих сумњив и то већином баш код дужника романске народности. Заједничка употреба цркве посве је излишна пошто у месту већ постоји романска богомоља а у истој романско богослужење, а иста може и до крвавих сукоба довести, у српској цркви се није још служило на романском језику. У погледу парничних трошкова био је суд и сувише строг кад је на плаћање истих само Србе осудио, који нити су икада тражили деобу, нити су икаква озбиљна повода за исту пружили. Из целе пресуде се види, да је при донашању исте суд само романске доказе, информа-

ције и документа у обзир узео, а наше или никако или делимично и површно. Од како теку деобне парнице, није ни једна ј ош пресуда тако неправедна и са тако мало обзира на стање ствари донесена. Но баш зато, што је такова, надајмо се, да ће и кр. табла као друго степена. и кр. курија као последња инстанција, исту у нашу корист знатно изменити.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Нарловачкој. (Долазак кр. Повереника). Његова Пре узвишеност, кр. Повереник г. Бела Талијан од Визека , стићи ће у Карловце у суботу 25. маја (7. јуна) о. г. особним возом у 4 3 / 4 сата после подне. Његова Преузвишеност становаће за време сабора и Ов. Оинода у патријарашком двору. (Његова Светоот) преузвшнеии господин патријарх Георгије БранковиЛ вратио се из Будимнеште у своју резиденцију у прошлу среду. (Народни Школски Савет) држао је 17. (30.) маја о. г. своју седницу. (Сабороки одбор) сазван је у седницу за 22. мај (4. јуни.) (Одликоваве) Његово Величанство благоизволело је најмилостивије оддиковати г. игумана о. Амвросија Павловића , свештенпка Загребачког, витешким крстом реда Фрање Јосифа, у знак прпзнања за корисну службу његову. У Србији. (Одликоваае) Њ. Величансгво краљ Александао I. благоизволео је одликовати, великим крстом Таковскога реда, црногорског мпнистра правде дра Луја кнеза ВојновиЛа, радп његовпх заслуга око решења питања о Св. Јеронимском Заводу у Риму. (Друштво српских квижевника и уметника.) 5. маја је одржан у Београду скуп оснивача друштва српских књижевника и уметника на ком су друштвена иравила усвојена и друштво конституисано под пменом: „Друштво књижевника и уметника." За председника је изабран Симо Матавуљ, за потпредседника Бранпслав Ђ. Нушић, за севретара Милорад Ј. Митровпћ п за чланове одбора, Ст. Мокрањац и Риста Вукановпћ.