Српски сион

С тр . 814.

„ОРПСКИ СИОН«

В р . 20.

донео је у Рим спис, кога је била цел — да отклони онределење догмата папске непогрешивости, јер ће оно ваићи на велике нотешкоће баш и међу оамим најпобожнијим католицима; с друге стране у њему се предлагало .да се састави нови индекс, повољвији за науку и слободу, а тако се исто препоручивало увађање народног богослужења, у цркви, налик на оно, као што је недавно пре тога било дозвољено у Угарској. На страни Шварценберговој > тајали су орлеански епископ Дипанлу, Мајет и паришки архиепископ Дарбуа. 0 првом између њих пигао је познати гроф Монталамбер (1869. г.) између осталога: „Ви се без сумње дивите епископу орлеанском (Диаанлу); но ви би му се још више дивили, кад би сте били кадри саставити слику о оној провалији, у коју је пало остало француско свештенство.'' На Дарбуа су већ раније немило гледали у Риму зато, што је он, после проглашења силабуса, у мирољубивом писму саветовао папи, да се држи мере. Пије посла Дарбуа-у оштар одговор и не даде му кардиналског шешира. „Мени не треба шешир; ја се нисам расхладио", одговори неустрашиви архиепископ, кад му рекоше да је папа противан томе. То је био потоњи галиканац. Кад се узме у обзир, да су се та четири црквена достојанственика морала како у Риму тако и у свом најближем кругу борити с отвореном противношћу, то неће бити чудно, да вису имали успеха, ма да су они мало по мало и задобили за себе иодоста времена и смелих Једномишљеника међу саборским прелатима. А притом и сами чланови опозиције нису били довољно одважни : они се нису усуђивали да отворено устану иротив идеје непогрешивости, него су се само старали да докажу, да сада није згодно да се излази с питањем о подизању те идеје на степен догмата. Но ако се питање имало тицати само тога, да ли је згодан или незгодан дотични момент, то се очевидно, није могло ништа друго очекивати, до потпуна победа Рима. Тамо је одавна било у обичају, да се ке штеде срества ради достижења цели; тамо су навикли да склањају на своју страну било силом, било милом ; и једно и друго употребљавало се ирема прелатима. Ето, како се мало по мало ватикански сабор прометнуо у нишга више, него у сабор улизица. Наставиће ое

Поука школ. дјеци пред ев. иеповијед говорио Михаило МедаковиЂ, свештеник у Шегестину, на Ваведеније 1898. „ООстлките д-ктн прштн ко Мн-к, так«вк !](х ео естк царств« ншсное''! Тако је једном Господ Исус Хрисгос рекао, драга дјечице, скупљеном свијету, ко.ји је забрањивао дјеци, да приђу к њему. Те ријечи Христове значе на нашем, српском језику ово : „Пустите дјецу, да иду к' Мени, јер је такових царство небесно." Господ Исус Христос хоће, да невина, срцем чиста, а душом без гријеха, дјечица, дођу к' њему, да гледа те Божје анђелчиће и да каже осталом свијету: „гле овакових, невиних Је царство небесно, и ко не буде као ова дјеца, тај не ће доћи у царство небесно". Ето, тако су сретна била она дјечица, што их је Христос к' Себи звао; и ви сигурно иомишљате, Боже мој. били и нас Господ Христос зовнуо, да сад дође међу нас? А да како, да би! Он је међу нама, мила моја дјечице, и Он нас к' Себи увијек зове! У св. писму, у тој св. и Божјој књизи, вели Исус Христос овако: „Гдје сте два или три сабрани у име Моје, и ту сам и ја међу вама." Св. исповјед и св. причешће установио је Исус Христос за то, да нас кроз те св. Тајне спасе од гријеха, да нас зовне к' Себи, кад на нуту нашега живота забасамо онамо, куд не ваља и куд не иду нравични и ваљани Хришћани. Хрисгос нас дакле зове к' Себи, а ми смо ево пошли к' Њему, али ми још више иштемо и молимо од Госнода. но што искаше и молише она дјеца. Она дјеца, што их Христос зваше к' Себи, хтјела су виђети Христа и чути св. науку Његову, као и остали свијет ондашњи, а ми иштемо и молимо Госпоца. да нам опрости гријехе наше, и да нас удостоји прићи к' „Чаши Сиасенија ", Св. Причешћу, да се причестимо самијем тијелом и пречистом крви Ње говом, да Господ уђе у нас, и ми у Њега, и да тако спасени будемо и в.јечни живот достигнемо. Но, дјечице, ви знате, ко смије и може прићи к' св. причешћу? Онај, који се је покајао, како ваља, и ком свештеник у име Божје гријехе опрости. Јесте ли се и ви покајали? И ви имате гријехе, и ако сте малени, јер само је драги Бог без гријеха, а људи су