Српски сион

Број 20

„СРПСКИ сион-

О тр . 315.

сви гријешни на земља. Јесте ли уврчједили оца пли матер, ви се покајте, па слушајте од сада своје родитеље. Ајде, реци ми ти Душане, како глаеи У. заповјед Божја на старословенском језику?... добро ! . . . а на срнском? Его видите, дч добри Бог награђује ваљану и послушну дјецу, која слЈшају родитеље своје, са сваком срећох и добријем здрављем — Па добра дјеца поштују и свакога старијег. Кад идете путем, па сретнете старијег човј ка, јал' жену, ви ћете им назвати: „Помоз' Бог", „добро јутро", „добар дан" и већ које буде доба дана, да свако, ко вас види и чује, рече: „Гле. добра дијетета, баш се види, да је школник, тај не иде заман у школу, он је научио добро заповјед Божју и св. закон Његов". А сада, дјечице моја, још ћу вам рећи ово : Чувајте се рђавих и злочестих примјера! У сввјетЈ овоме имаде свакојаких људи, који Бога драгога псују, ријечи гадне говоре, на немојте таке слушати, но бјежите из њихова друштва, клоните их се, као живе ватре. Ако на жалост такијех и у кући својој имате, не слушајте их, но зачепиге уши своје, док они зло говоре, само, да не чујете и да се не покварите. Идете ли у школу, па чујете погане старице какове или зле жене, гђе се руже међу собом, ви немојте стаги, па гледати и те погане ријечи слушати, но протрчите брзо, што брже можете, само, да не чујете те гадне ријечи њихове, с којима себе срамоте пред свијетом, а душу пакле пред Богом. Слушајте господина учитеља свога и све добре људе, који вас на добро уче, који вас уче наЈцн и вољи Божјој, а што јест воља Божја, то ви већ знате, а знаћете и боље, само добро нолазите цркву и школу своју. Будете ли ви у свему по Божјем путу ишли и радили оно, што драги Бог воли, овда ће и вас замиловати и завољети Господ Исус Христос, као и ону добру дјечицу, што их је звао к' Себи, онда ће Господу Ис. Христу бити мило, што ви узимате у себе само Тијело и пречисту Крв Његову, а то је св. причешће, које, дај Боже, нека вам буде на здравље и на снас душе ваше; нека вам буде најмилија и најсветија окрјепа душевна кроз цио живот ваш, а на крају живота нека вам буде најсигурнији путевођа на путу вашем у царство небесно Амин.

Неколико важнијих момената из најновије борбе са унијом у Дишнику. (Наставак.) Посље овога образложенога одговора узслиједила је одлука кр. котарске области: „Вгој 8821. ОсПика. Р оуо (З ош <Зо8ас1 'гтје тапјкауе игесЉе §1ес1е сИ;апја о§1аза и веозкЈћ вазЈ.апсЉ оћвакгј оуа кг. ко1агзка о1)1аз(: оЈгесИН с1а је вео.чк! 8<;агје§1па Ш пјебпо 2атјеп1к (Јигап и ве1и Б1§тки зуаке пе«3је1је ос1таћ розНје 8уг §е<:ка 81и2ће 1>ог ј е сИаН о§1азе 1 рго§1азе 21{:е1Ј8*уи 1 1о па12тјепее рге<3 §гско 18*оспот 1 рге<Ј §гско ка!:о18скот сгкуот п Бјвп^ки 1 1о рос1 рге!:пјот §1оће 5 {ог. га (Зо^ЈСпо^ 8<;аге81пи обпо8по пје^оуа гатјеијка га које§а 8е 1та <Је оћсЈпвко ро^1ауагб1;го и Оагевшш рођппии. 0 сети ве УеЈесазпо рагоћ1ја)по г\'апје и Вг81јап1С1, уе1ес. рагоћјја1«1 иге<3 п Б1§п1ки, ееозкј з1агезта и Б18П1ки, га^т гатјепЈк зеозкод 8<:аге81пе и ВЈвшки 1 оћс1П8ко ро§1ауаг8<;уо и 6аге§шс1 оћаууезсији Уте, (1а је пе2а<3о\'о1јпој 8 оуот о(Зге(Зћот 8{;гапк1 81оћос1по и гоки 0(3 8 (Запа рјзтепи ргИигћи па ! Уе1ез1. кга1ј. гирапјјаки оћ1ав{: и1огШ. Кг. ко1агзка оћ1а8<; и 6агеап1С1 (Зпе 23. з(и(3епа 1898. Кг. ко1. рге<Зз4ојп1к: УикеНс. 8. г." Тиме се, ето, свршила ствар. Увијање и извијање није помогло. Православно наше нарохијално звање изнијело је нобеду, но оној: „гд/е истина и правда влада ту јв и иомоЛ Божја." Недељни састанци и читање огласа, обдржава се данас наизмјенце код једне и друге цркве иосље свршетка литургије. Сада долазимо до онога, што је одштамиано у 11. броју „Српског Сиона", од 1899. год. под насловом: „ Унијатски молитвослов међу правосљавном српском школском дјецом ." Парод треба да и то, у савезу са оним горе, прочита, за то да га иоучимо како се у даним приликама мирним начином и са правдом и истином у рукама може сачувати оно зашто смо душни да се боримо. Парох бршљанички јереј Светозар Грубач пише: „Недавно морао сам, као парох и катихета, конФисцирати двије књижице код православне Сричади у комуналној школи Дишничкој. Спољашњост тих књижица у лијепој пурпурној црвеној одјећи, и ко их попеда рекао би да су наградне књиге. Тако сам и сам помишљао. Но кад сам отворио једну и другу, морадох да се разувјерим. Нису то били ни Вукадиновићеви ни Панићеви ни Петровићеви молитвени зборници,