Српски сион

стк 336

„ СПРпКМ

СИОН."

Б р . 21.

8<;ора(За о. §. ћгој 15.604. робЈауЦа патјеб(шт исИеЈјет па орсој риској зко1Ј и ВЈзгпки Бивапа б1т1са овр08оћ1јепо§а исКе1јл коте је с1екге! ос!аус1е уес (1о8(;ау1јеп рогјуот, сЈа ве осПпаћ па поуо зуоје оргес1је1јепје о(:риН 1 оибје в1и2ћи павјирј. к51т1си ЈтасЗи 8е с1апот пазћгра 81иг1)е ћ-гIVа и 1:ес»ј з!;а\-1^ј а ри1п! (:г08ак јга роЉгепода I ођгес!јепо§а ри(по§а гасипа Ј8р1а4И'л. 8ко1а и БЈзпЈки пека зе ргор18ПО I гарјзпјскј исИе1ји 81тјси ргесЗа. Ров^о је оћика §ко18ка и ПЈзпЈки га тјевес (Запа кавпјје о!росе1а, педо §(:о ђ1 јта!а ђШ, 1та1л се 8е 1ако 12дић]јепо упјете па<1окпасИи тјезеса вгрпја 1900. Кг. гирашјака о1)1а8{: и Ве1оуаги 14. П8 (орас1а 1899. кг. росШграп и. г. бекиПс v. г." Ето, Богу хвала, и онима који не дадоше да се исиуне топле жеље и снови унијатског жупника, доби дишничка школа млада учитеља. Свештеник и народ српски дочекаше га и примише од свег срца. Но, што мислите како је било при души унијатском жупнику? Видећи пред собом разорене иланове своје и својих једномишљеника. притегне друге жице па засвира исту стару пјесму. Текст је исти ал мелодија нешто друкчија. Ваљало је пошто пото учитеља предусрести V његовом раду за ствари противне тежњама уније. Ваљало је учитеља застрашити, учинити га индиферентним ирема св. иравослављу или другим ријечима: без срца, осјепаја, и очију. У тој намјери и са таком цјели поднаша жупни уред грчко католичке жупе у Дишнику под 19./1Х. 1899. број 163. неку иритужбу и иријаву иротив рада и дјеловања досадањих учитеља и тражи, да се између школе у Дишнику и његовог дјеловања у жупи од девет душа иоведе веки особити споразум. Садржај те пријаве није нам могао пасти у руке, али одлука ова кр. жупанијске области у Беловару може да нас ионешто инФормише: „Вгој 17.156. 2. Кг. кокагвкој ођ1а8(л и Оагезтм. !Ј пезепји 1ато8пје^а јгујезса ос1 5.; 10. о. §. ђгој 8807. којЈт је роугасепа рпјауа Зирпода игес1а ^гско-ка1оПзке гире и БЈзтки ос! 19. гијпа о. §. ђгој 163. и којој зе пчуос1е гагпе р го (: и г е <1п 0811 с1о8ас1 а п ј 11г ис11е1ја и 18(от тје81и, рогиуа 8е пн 81 оу пека уо < П пагосНи рабки око 1о^а, <3а 8е ос! .ч(:гапе исКе1ја, кој 1 ђис!е и Бјзпјки Јтепоуап 8(:годо угве 8\-е ргорј.чапе <1и2по8(:1 како и §коП 1ако 1 и ро§1е<Зи ро1ага и с г к V е, пагосНо и <1апе, кас1а ви 8^а 8ко1ака <1јеса пе1208(:аупо Ј8(и роЈамН <1и2па. ОаођПи ђп^и уа1ја ођгаИН па

1о <1а 8е пе Јга21Уаји о<1 з1гапе исИеЈја пј и сет 8рогоУ1, кој| ђ! то§Н рођис11(Ј тјегвко 1гуепје јгтесЦи 81апоуп1с(:уа 1 с!јесе, која и БЈ8П1ки ако1и ро1а21. — буак! 1 пајтапј! роуос! 1оте \'а1ја 8Уот епег^гјот вигђМ, ра ргета ро (геђ1 1 рпјауи оуато росЈпуеИ га<31 <Ја1је§ ров(;ирка. Кга1ј. гирапјјвка ођ1а81 и ВеЈогаги, 13. П81орас1а 1899. Кга1ј. ро<1гираи беог^јјеујс V. г." Ово се налаже из Беловара, а у Гарешници ирихваћају и спроводе: „Вгој 9901 Ргјођсије 8е риској вкоН и БЈзпЈки, па гпапје 1 гаупапје 1ато8пјет исПе1ји, кој 1 1та 12ђје§ауа(л 8уак1 певрогагит 1е пе <1 о2уо Н ( ј <1а ђи(1е 8Псп1ћ ргјјауа. Кга1ј. ко(;аг8ка ођ1а8(; и багезпјсј. 8.[XI. 1899. ТЈргау1(:е1ј 2 а 8 (; а уп 1 к о \ '\6 v. г." Међутим све ово лахко би нрегорели само кад би и кр. жупанијска област у Беловару и котарска у Гарешници порадиле биле на томе, да се течајем 1900. године сагради у Дишнику нова школска зграда и учитељев стан. То оне нијесу учиниле. Ми смо се барем томе надали. Ма, не само надали се, него управо држали смо за ријеч. кр. жупанијску област у Беловару, која у допису својем на кр. кот. област у Гарешници нод 26. новембра 1899. број 20.084., изреком каже: п Каб1оу рак јта<1е 8а .чуоје з!гапе 8Уе ис1п 1 (; 1, §1оје ро!еђпо, <3 а зе поуој дга<1пЈ1 8ко1вке г^гас1е и БЈзшки 8 рго1јеса о<1таћ р Г1 81ир111 1 т а <] е". Унијатски жупник не престаје радити да прошири своју жупу. Као досада тако и одсада он се залијеће најрађе међу сироти-њу. Ево нова доказа. У архиви парохијског звања у Бршљаници налази се овај допис: „Број 16. Славној кр котарској облазти у Гарешници. Данас дође у ово звање удова Јерина Додош из Кутинице, тужећи се, да је за своје двоје дјеце Михајла (рођ. 25.|8. 1893.) и Петра (рођ. 10 /7. 1895.) затражила неку прииомоћ за уздржавање, на да ју је одбило оићинско ноглаварство у Вуковју и славна та област. Жена ја заиста у највећем сиромаштву, јер осим неке на полак порушене колибе не посједује никаквог иметка, а дјеца трпе студен, глад и сиротињу. Осим тога изјављује иста удова, у присутносги нредсједника ове црквене онштине Дана Мудрића, да ће, не добије ли одникуда помоћи морати своја два синчића, ио жељи, ионуди и наговору унијатског жуиника у Дишнику, дати у Крижевце на уздржавање. Јављајући ово очитовање удове Јерине Дадош славној тој области, част је овом звању најучтивије замолити, да реченој удови изволи