Српски сион

„СРПСКМ СИОН."

О тр . 363

јер је немам коме дати. Изволите молбу ту предати кад се изабере петициони одбор. Данатњи записник водиће бележник Воркапић, а говорнике ђе бележити Др. Миливој Бабић. На дневном реду је наставак верификационе расправе. Реч има г. известилац. Известилац Др. Жарко МиладиновиИ извештава о предлогу верификационог одбора у предмету избора посланика Оветозара Грубића у Пакрацу, и предлаже да се избор уништи, кзмеђу осталога и зато, јер су се у избор мешале и политичке власти. Др. Богдап МедаковиЛ. Да би се могло констатовати да ли навод протеста о мешању политичких власти у спорном избору стоји, иредлаже да се одреди истрага. Светозар ГрубиК. Пориче мешање и утицање политичких власти нри његову избору. А да тога мешања и утицаја било није доказује и тиме, да су два оиштинска чиновника и два учител.а, на које би власт сигурно могла директно утицати по њихову положају, гласала против њега. Он се није мешао у избор, баш ради свога званичног положаја. Шта више, ни рођеноме брату, који је парох у његову срезу, није ни речи пробеседио гледе избора. Толико је пазио на слободу и чиототу избора и толико је био деликатан, да нч његове потпоре није тражио. Он није ни присуствовао избору. Његов га је срез бирао као свога старога познаника, јер у срезу има угледа не само као чиновник него баш као тамошњи домаћи син; а познато је, да народ, као народ, радије поклања поверење ономе кога познаје, а с тим предностима је он стајао према своме протукандидату. Придружује се иредлогу Дра Медаковића, јер и он жели да се истрагом констатује: да ли је њетов избор израз слободне воље његових бирача или није. Он се тога констатовања нема рашга бојати — зато и јесте за истрагу. Др. Никола Ђурђевић. Хтео је и он да предложи и говори за изашиљање и''траге, но пошто је то већ предложио Др. Медаковић, одуетаје од речи. Др. Богдан МедолсовиК излаже да је неоправдано већ из саме те околности што је кандидат политички чиновник постављати пресумпцију, да је нри избору његову морало бити незаконитог утицаја власти нри избору. Јер кад би се та пресумпција дозволила, то би значило

искључити политичке чиновнике с ове највише тачке нашег народео-црквеног живота, а то дозволити не можемо. Такво иоступање не би одговарало ни традицији нашег народа, а не би били оправдани ни с обзиром на славне људе и светле примере, који су баш из чиновничких редова седили у нашем сабору. Подсећа на сл^вне успомене Александра Стојаковића, у којем је инкарнирана била жеља и тежња за националним самоодржањем нашим, за остварењем и чувањем наших народних права. За време Лоњајевог комесарства, зар није баш коло тих људи, Срба високих чиновника, отклонило први, а можда онда и најжешћи, атентат на нашу автонимију, који је Лоњаји спремао? И зар покојни Данило Станковић, подбан, није знао зауззти према државној власти ако не увек одлучно а оно увек коректно становиште, н. пр., као што је чуо, баш и у питању Каје, у којем питању да су и други такво становиште заузели, било би то питање друкчије решено. Г. 1897. био је кандидован подбан, велики жупан и поджупан, и оборили смо их. На поджупанов избор ишао сам и сам, и врло лако смо га оборили, што је доказ, да се политичке власти не морају у избор мешати већ само за то, што је кандидат чиновник. Али, досад смо као кандидате имали високе чиновнике, а сад пет котарских нредстојника и судаца. Та мисао, чија је не зна, да се та госпоца кандидују, била је шгетна и за ствар и за оне, чија је мисао била. Овде се заиста може применити, да поп Псе* рагуа сотропеге тадше. Био је очевидац при изборима у Олуњским срезовима, па зна шта се у име власти чинило за те кандидате. Треба изаслати истражну комисију у Пакрачки срез, да се истрагом установи: је ли заиста и тамо било притиска од стране политичких власти. У истрази види јаче средство рго Миго него у самом уништењу. Предлаже изашиљање два саборска посланика као чланове истражне комисије на трошак сабора зато, јер је та истрага у интересу општем, у интересу слободе избора. Известилац Др. Жарко МиладиновиЛ одбија Медаковићев приговор, да се је верификациони одбор у питању избора сваког политичког Чиновника стазио на становиште пресумиције. Кад би та^о било, као што Др. Медаковић импутира одбору, овај би предложио у-