Српски сион
1'тр 346
.СРПСКМ омон«.
бр. 22.
претцима, те дужност према потомцима треба да вас на ово подстрекава. Исто тако захтева п правично подмирење иотреба да се према околиостима, које су се од задњег, пре толико година установљеног прорачуна, овамо променуле, сачине нови ирорачуни, да народна, за средства аутономије уиућена жеља, ниједан оиравдан захтев, не остане без подобнога му зацовољења. Сада још постојећн саборски одбор заце.10 да ће иоднети извештаје о досадањем раду. Сабор ће такођер имати и тај задатак, да н њпх подробно испита н да на темељу тога донесе своје одлуке о досадањем раду саборскога одбора. Пошто иостојећа нравила захтевају, мора се сабор и о томе иобрпнути, да се изаберу управљајућп факторн аутономије п попуне у управп аутономпје упражњена места, п то особпто п најглавнпје, да се изабере из средппе сабо[>а саборскп одбор. Треба да се сабор п о томе побрине, да се нађе лека онпм певољама, које се показују у жпвоту аутономије, и које редован п законит ток аутономпје ирече, п да се отклоне недосгатци, којн се показују у администрацпји. Даклв, велпки п важип задатцп чекају овај сакупљени сабор, чека то п народ и црква, псто тако п влада ; а очекује п захтева то п Његово Велпчанство, наш најмилостпвпји Господар и Краљ од сабора овога, да ће задатке своје озбиљно, смишљено, без страстп, стварно расирављати и уснешно их решитп. Узвпшена чуства племенита срца Његова Величанства у очинском старању за срећу народа, много се дубље осећају, а да бн верни Срби у Угарској, Хрватској и Славонпјп хтели да их загорчавају. А могу безусловно Да уверим сабор и о благовољиој и свесрдној потнори владе. Али п очинско старање Његова Величанства, као и исто тако и благововолење владе, претпоставља и очекује од поштованог сабора, да ће расправљатп мирно, трезвено, достојанствено и без сваке страсти, и да ће, кретајући се у оквиру државних закона и аутономних уредаба, рад му бнти свестан, обазрпв, те према томе бити у ннтересу и од спасоносног успеха како за државу тако и за цркву, п српској православној црквн припадајући народ. Уздајући се у лојалност сриског народа земаља свете круне угарске надам се са своје стране још и томе, да ће поштовани сабор неоспорно доказати, да је за озбиљан рад способан, да од тога озбиљнога рада не преза и да ће, остављајући на страну сптна становишта, задатке своје ваљано и потпуним уснехом решптп. Надајућн се овоме, желим сабору сретан, усиешан п благословен рад и иозивам вас, да ускликнете самном заједно, једним срцем, једиом душом: да живи Његово царско и кралЈввско аиостолско Велпчанство, наш најмилостпвији Господар п Краљ Франц Јосиф Први! Овпм позивам иоштовани сабор, да, оцењујући све што је пужно, свој дневнп ред што нре утврдп и ио томе пстп и мени саопшти.