Српски сион

стр. 382 „српсзш сион-. _ 24

пају, Оставите нам бар 24 сахата времена, да се са предлозима тим упознамо. Др. Б. МедаковиК. Уважава разлоге Дра Секулића, и он схвата адреске надрте као предлоге адреског одбора. Но он има неки посредујући предлог, који би могао задовољити све. Нека се обе адресе данас прочитају у сабору, а расправа нека се одгоди до сутра. Др. М. БабиЛ. Ако будемо све предлоге читали, па онда одгађали дебату о њима, куда би то одвело? То би ишло т тГтИит. Др Миша Мушицки. Стална досадања ј пракса је најбољи одговор зашто се адрески нацрти нису ни до данас штамнали. Сви досадањи сабори нису их сматрали за предлоге о којима говори 14. §. пословника. Круна има нраво да своје жеље саопшти сабору, а сабор да у адреси своје жеље изнесе. Адресе нису предлози него жеље, а жеље се могу увек расправљати у сабору и не иотпадају под 14. §. иословника. Васа МуачевиЛ , одговара Дру Бабићу, да само одбори могу иоднети нредлог. Др. М. БабиЛ. Сви предлози који се овоме сабору иоднесу једнаке с ј важности. Не подносе сабору предлоге само одбори него их има право подносити сваки члан сабора. Дј). Ж. МиладиновиЛ Заборавља се на то, да тежина 14. §.-а пословника лежи не у важности него у опсежности дотичног предлога. У речи опсежнији лежи нагласак 14. §-а, а не на речи: важнији предлози. А ми још и не знамо је ли предлог надрта одборске већине опсежан или није. Др. Л. Секулић криво тумачи 14 §. иословника. Овај се §. односи на предлоге које појединди подносе. а не одбори. За то је, да се дебата одмах почне. Др. М. МихајловиИ. Тако важан акт као што је адреса, треба да буде једнодушан. Боји се, да би се дебата о адреси могла развпти на уштрб угледа сабора и на штету општих интереса народних. Ради једнодушности излази на сусрет израженим жељама, да се оба нацрта адреска штампају и онда дебата иредузме. Предлаже то за то, да отклони нриговор, као да се нештамиањем нацрта већине жели нешто крити или да се неко нечег боји. Признаје, да и њечу није познат нацрт мањине. Председник Његова Светосш. Прима ли сабор, да се оба нацрта адреска одмах штамиају и сутра узму у расправу?

Прима се. Душан СтојшиЛ, као председнпк финанцијалног одбора на темељу 6. §. Саборског Устројства моли сабор, да усганови дневнице посланицима, квестору и саборским писарима. Посланицима се одређује досада уобичајена дневница од 10 К, квестору 4 К и саборским писарима 4 К. Председник Његова Свешосш. Сабору су стигли поднесци, којима ће перовођа прочитаги рубруме. Читају се рубруми поднесака, које ћемо саопштити у засебном списку. Председник Његова Светост затвара седницу и уриче ју за сутра у 10 сахати пре нодне. VIII. Седница 8. (21.) јуна 1902. Председава Његова Св шосш патријарх Георгије БранковиЛ. Присутни су сви високопреосвештени еиископи. Бележник Др. Миливој БабиИ чита заиисник прошле седнице. После неких примедаба занисник се оверовљава Председник Његова Светост саопштава поднеске који су стигли на сабор. Подељује се 20 дневни допуст Буду нл. Будисављевићу и 10 дневни допуст Максиму | Свилару. Ст МоловиЛ нодноси молбу црквене општине Нерадинске, да јој се поврати земља, К0 ЈУ Ј е одузео манастир Гргетег. — Петиционом одбору. Пван ЈелчиЛ, подноси молбу Нике Грујића^Молског становника, да се сирочади ноко.јног учитеља Хајдуковића издаје обустављена прииомоћ — Петиционом одбору. Мита Клицин , подноси молбу свештеничке удовице Јулке Радак за годишњу потиору. Петиционом одбору. Др. Ж. Миладинови~К , подноси молбу српске црквене оиштине у Денти, да јој се даде припомоћ за издржавање цркве и школе, и да јој се отнише дуг за верозаконски принос и саборске трошкове. — Иетиционом одбору. Председник Његова Светосш. На дчевном реду је генерална дебата о предложеним нацртима адреса. Реч има г. известилац одборске већине.