Српски сион

Вг. 24

„ОНЦјКИ

СМОБ, 1

Оте. 393.

здравио је сабор са: живео! Одмах после прочитаног српског текста говора, Нзегова Преузвишеиост је наиустио саборницу, испраћен почаетима којима је и дочекан био. Адреса лојалности је написана, потписана и предана на срнском и мађарском језику. По досадањем обичају потписали су Адресу: председник, потпредеедник и један перовођа саборски. (Нов Саборски Одбор.) У саборској еедници од 14. (27.) јуна изабран је нов Саборски Одбор. Изабрани су као редовни чланови високопреосвештени госп. епископ Бршачки Гаврило ЗмејаповиЛ , парох Божидар ПоповиЛ, парох Сава СтојаковиЛ, Др. Шита Мушицки, Др. Стева ЈовановиН, Др. Богдан МедаковиЛ. Др. Жарко Миладинови^ и Милан НиколајевиЛ. За чланове заменике изабрани су: високопреосвештени г. епископ Бачки Митрофан ЈНевиЛ, Сава Цвеји%, Др. Никола ЂурЈјевиК, Др. Владислав МанојловиЛ и Сшеван Карамата. Одмах после проглашеног избора овог саонштио је Др. Милан Мандић сабору, да је овлаштен од одсутнога Дра Богдана Медаковића, да у име његово изјави, да се — за случај да за члана Саборског Одбора изабран буде — избора тога не може примити, јер радикална странка, као већина саборска, није хтела удовољити захтеву самосталне странке, да ова у Саборском Одбору буде застуиљена са три своја члана. Сабор је закључио, да ту изјаву има Др. Медаковић сам учинити сабору. (Нови чланови Житрополитског ЦрквеНОГ Савета.) У седници својој од 14. (27.) јуна попунио је сабор два испражњена места у Митрополитском Црквеном Савету, и то избором пароха Јована ЈовановиЛа и Михаила МедаковиЛа за чланове истог Савета. (Нови чланови Народног Школског Савета.) У седници својој од 14. (27.) јуна попунио је сабор два упражњена места и У Народном Школском Савету, и то избором проФесора Светозара ПрибиЛевиЛа и учитеља Душана СшојшиЛа за чланове истог Савета. (Архијерејска литургија у Раваници). На ВиДов-Дан служио је високопреосвештени г. епископ %димски Лукијан БогдановиЛ архијерејску лит Ургију у манастиру Раваници (Врднику).

(Санираае повреда автономије). Много пута, и на разне начине схватања и разумеваља, пала је у данашњем заседању саборском реч о санирању повреда, које су нанесене нашој автономнји. Но, у саборској седници од 10. (23.) јуна посланик Др. Никола Ђурђевић пошао је један корак даље. Признао је пут и начин, како се те повреде санирати могу и морају, а наиме : не само админиетративним него и законодавним радом нашега сабора. Рекао је: „ .. Желимо санирање тих новреда и административним и законодавним радом овога сабора. У раду свом око учвршћивања и дограђивања куће наших автономних права, ми се не смемо ограничити и зауставити једџно на иоправци кућнога крова, него морамо ту ку%у учвршћивати и дограђивати од темеља њеног. На кући тако готовој и јакој подигнућемо и јаки кров против сваковрсних непогода". — Радујемо се, у интересу опште ствари, да је г. Др. Ђурђевић, као угледан члан радикалне странке, сгао на ово једино стварно и сиасавајуће становиште. Нека га ништа не буни констатовање Дра Б. Медаковића, да је тиме стао на становиште Дра Нике Максимовића, односно на становиште свију оних фактора, који су г. 1892. и 1897. законодавнпм радом сабора хтели не само да санирају него за сва времена и онемогуће повреде автономије наше, да учврсте п дограде од темеља кућу, за којом тако родољубиво жуди и г. Др. Ђурђевић, за којом очајно жудимо и чезнемо сви ми. Ћ г. Др. Медаковић је требао скинути кану г. Дру Ђурђевићу после његове ове разборите и родољубиве, основане и стварне изјаве, а не дати маха мотивика, који се нред диктатом општег интереса не би смели никада ни појавити, а још мање чути у сабору који стоји пред најозбиљнијим и најсудбоноснијим задатком. Имамо само једну жељу: да становиште, на које је стао г. Др. Ђурђевић, не остане само његово лично него да постане становиште целе странке којој он припада. Не питамо ми: ко ће учинитп добро, него нам је жеља да се учини. Из ропства и потиштености у којој је нашој автономији душа дошла у подгрлац — једини је спас законодавни рад нашег сабора, рад из темеља, темељан и иотиун. Н1с Кћо(1и8, Мс ваћа! (Са Карловачке Гимназије). Дана 23. јуна положили су испит зрелости њих 3 с одликом: Грба Милован из Медвеђака у Хрватској, Ђурђев Душан из Риђице, Нинковић Милош из Карловаца; 13 њих проглашени су као зрели; 1 има поправак после два месеца; 2 после годину дана могу ионовити испит,