Српски сион

„СР1ШКИ

смон.

«Л'Р. 407

Др. Георгије Лети~К. Еад се каже сви верни, то је аасолутан репрезентативни демократизам. Др. Ј. Радивојеви'К-Вачи~К. Не може иримити исправак Дра Летића. Г. Летић се позива на јиа Лтпит и из њега изводи сву власт за Епископат. Наша црква је партикуларна и у њој се све оснива на историјском развитку, а по том развитку народ има право учешћа у спољашњој управи црквеној. Др. 1етић хоће само да доиусши народу то учешће, и то према потреби цркве, а Еиископату оставва, да пресуди увек кад је потреба. Дакле једаред да допусти, други пут не. То не може примити. Не прима се исправак Дра Летића. Председник Његова Свешосш. Уиозоравам *славни сабор, да се и адреса има но закону од 1868. г. поднети у српском тексту и у мађарском. Др. Славко МилетиЉ. Сав народ је подносио своје представке за сазив сабора на српском језику. — И сабор нека поднесе адресу само на српском језику. Председник Његова Свешосш. Како треба то ћу ја боље знати, јер ја сам и до сад потписивао адресе. Тако мора бити и биће. Ви изволите, међутим, решити како хоћете, ја кажем како је по закону. Ако мени не верујете, питајте кр. иовереника, а боље је да од мене чујете то, него из његових уста. Захтевам, да ова моја примедба дође у записник, јер ја сам одговоран за коректност саборскога рада. Др. Миша МихајловиЛ. Пристајемо да се поступа онако како је чињено и у г. 1897. Председник Његова Свешосм. Тако је било и г. 1897. Затварам седницу и заказујем ју за сутра у 10 сахати пре подне. IX, Седница 11. (21) јуна 1902. Председава Његова Свешосш иашриЈарх ГеоргиЈе БрапковиЛ. Ирисутни су високопреосвештени епископи: Гаврило ЗмејановиЛ и Митрофан ШевиЛ и 55 посланика. Председник Његова Свешосш отвара седницу у 10 сахати нре подне и позива неровођу да ирочита записник ирошле седнице. Иеровођа Др. М. ЕабиЛ чита записник. Заиисник се .оверовљава.

Председник Његова Свешост одређује Др. М. Бабића, да води записник, а Миту Ђорђевића да бележи говорнике. Свешозар ПрибикевиЛ подноси ове поднеске: Представку професора срп. автономне учитељске школе горњо-карловачке ради повишења плате и станарине; Представку истих професора ради подмирења погребних трошкова пок, Вл. Арсенијевића; Молбу I. Борђошког, да се прими у мировински фонд; Представку професора срп. учитељске школе горњо-карловачке, којом моле принос за набаву учила и за библијотеку; Молбу Олге Радуловић за уврштење у чиновнике автономних власти. Владислав Ристи~& подноси као нрешап предлог, да се саборске седнице од сада држе од 9 сахати пре подне до 2 сахата после нодне, а данас изузетно и после подне од 3 1 2 до 6 сахати. Бележник Др. М. Бабиб чита прешан нредлог Душана Кнежевића, ради уређења дотације свештенства у горњо-карловалкој дијецези. Др. М. ТеодоровиК нодноси као црешан нредлог: а.) да се ревизионом одбору придодаду два стручњака, које би нредложио ревизиони одбор а сабор их изабрао и б.) да чим буде надирегледана једна или више година рачуна, да- се имају рачуни тих година ставити на дчевни ред као прешан предмет. Председник Његова Свешосш позива предлагача Вл. Ристића да мотивира свој предлог. Вл. ВистгЉ. Мислим да не треба више да објашњавам, јер је то сасвим јасно. А предложио сам да и после подне данас буде седница зато, јер данас седница није до подне почела у 9 сахати. Прима се предлог Вл. Ристића. Душап КнежежиИ. Говори о важности свога приједлога, пошго је свима позната мизерна наплата свештенства у горњо-карловачкој дијецези. А то је баш изазвало абнормалност у тамошњим цриликама, пошто нема тамо довољно свештенства. Има иреко 70 упражњених парохија. Црква и народ. ако и даље тако иође у погледу недостатака свештенства, може дочекати кобни час. Вријеме је да се укине четрдесетогодишња неправда, и свештенство