Српски сион

ч с?вски оиое."

ТТикола БобиЛ, Ђуро Пелеш, Илија РелиЛ, Васо Чави%, Летар Еецо, Петар Цетојевић, Стојан Зделар, Миле ЈакшнЛ, Петар Зделар, Миле Пелеш, Петар БогдановиИ. Изјава, о којој говоримо, гласила је овако: „Високоиреосве%еном Господину Мирону НиколиИу Епискоиу Пакрачко - славонскоме, австријског императорског ордена гвоздене круне II. степена Каваљеру, вирилном члану великашке куЛе најед. сабора и сабора краљевина Далмације, Хрватске и Славоније и т. д. Предобри и милостиви наш Архипастиру! 18. дана мјесеца октобра о. г. (1898.) навршиће се равно година дана, како је Ваше Високопреосвештенство, болом у души, кренуло из резиденције Сво.је и приспјело у парохију нашу, да лијечи љуте болове, да вида тешке ране на тијелу општине, парохије и цркве наше иравославне у овоме крају. Ране те у часу, у ком је Ваше Високонреосвештенство ушло у ову парохвју, бијаху заиста опасно нозлеђене, но никако није била оправдана бојазан наша и радост напасника наших, да ће растрована сукрвица тих рана захватити читаво тијело ове црквене општине и нарохије, окужити га и позледити смртно. Свети промисао Божји , на онда очинска љубав, старање и брига Вашега Високопреосвегитенства, стаде одлучно на пут ширењу болести. Неки удови болнога тијела потпуно издравише и исцјелише се од недуга и грјехоте душевне, а неки, који до данас не могоше још оздравити, одвојише се сами од здравога тијела, да их тамо на страни лијечи и савјест њихова и провидност Божја. Доћи ће вријеме, и неће дуго потрајати, издравиће и оно још неколико чланова и приљубиће се своме здравоме тијелу, као што су већ неки и учинили, окајали гријех вјероломства и повратили се у крило свога милога иравославља и Сриства. Данашњим даном наша је парохија придигла главу своју. Сложан рад и ред у парохији бршљаничкој и напредак њезин у моралном и материјаином погледу корача брзим корацима. Вјерска православна свијест и понос сриски , та два алема душе светосавске Христове цркве, дишу у овој парохији јаче и снажније него икада ирије. Љубав за светиње српске загријана је, и народ је спознао себе и вјеру своју, ириљубио се око стожера, гдје му је све његово и мило и драго. Домови Божји иуни су нам побожнога народа српскога, а ријеч свете еванђелске науке

бодри га и снажи неирекидно и без ирестанка, Послови и одношаји црквено општинске управе теку у најбољем реду, а народ весело гледа напредак свој и кличе са пјесником: „Покаваћемо вриједну чедицу, кад пуна меда лијеће у свој рој, и гони с прага лијене трутове, а с ројем дијели вољно дио свој. Показаћемо мрава у пољу, кад храну вуче у свој мравињак, па неук учи људе учене, да ј' сдога свјетлост, а неслога мрак". У такој Богоданој свјетлости ума и разума нашега и у лијепој српској слози, шаљемо Ти, Свети Владико, ову нашу пуну оданости, љубави и страхопоштовања изјаву: народ православне српске црквене општине бршљаничке, стоји мврсто и непоколебиво у вјери дједова и прадједова својих, поштује чува и брани светиње своје српске, — за њих живи, за њих и умире! Колико је пак, несвјешћу неких заведених чланова, парохија ова међу православним свијетом дошла на нсмио глас, увјеравамо Те, преблаги наш Архипастиру, да је такав и сличан корак порока и гријеха међу нама свагда са сажаљењем осуђиван био, а тјешимо се, ири томе, још и тиме, што људи, који су иокренули најновију унију у Дишнику и неке из народа на вјероломство наговорили, не бијаху ро^ени синови ове иарохије. Примите, Ваше Високопреосвештенство, ово наше, у име народа, чврсто увјерење и најтоплију благодарност за старање и бригу око напретка ове парохије, која је, до данас, дала и цркви православној и Српству нашем и дичне синове и ваљане трудбенике народне, а дао Бог да то и у будуће буде! И ако смо, Свети Владико, у искушењу, и ако је живот човјека на земљи пун јада и чемера у овом добу, ал ми добро знамо и сваћамо да нијесмо створени само за овај свијет. Та Србин је препатио многе болове, извидао многе тешке ране, па Богу хвала ево га и данас живи; Србин и данас објеручке грли и љуби своју свету православну цркву, њу придржава а себе тјеши ријечима упокојеног српског свештеника: ,,Ад' ти света цркво, света наша мати, Ти нам наду кријени, ти нас мети »рати, И ако си стара и ако си мала Срнскоме си роду име одржала; Заман бура лријети, заман темељ тресе, Да на њему туђи олтар подигие се: Ти нам не Иет аасти, дични храме свети Србин Ке те својим грудма аодуиријетч