Српски сион
^СКИС*
Год. XII
Бро| 26
МЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛБОСДЛЕНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВДЧКЕ
ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије
УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ
Ј Ср. Карловцима у суботу 29. јунија 1902
Народно-црквени сабор. XI. Седница 12. јуна 1902. Председава мотиредседник Др. Ћор^е КрасојевиЛ. Од високопреоевештених епискона ирисутни су: Гаврило ЗмејаповиК и Митрофап ШевиК. После читања и 'оверовљења записника и поднесених поднесака, приступило се дневном реду, наставку расправе о Извештају Саборског Одбора. Михајло МедаковиЛ: Пошто је други говорник много свјетлости унио у рад саборског одбора, зато ће бити кратак. Спомиње да у пашем саборском устројству има једно мјесто октројисано, а то је она клаузула, гдје се у сваком случају може утјецати влади, и према томе повријеђено је наше нраво, јер наше автономне власти немају нигдје мериторно цраво. Позива се на неправедно налагање саборског одбора, при регулисању плаћа новосадских проФесора. Хтио би говорити о рак -рани у автономном животу, — о каји, али је то питање деликатно. То је врло жалосна појава, када управа манастира продаје тако велики комплекс земље без знања патријарха и административне власти. У овом погледу слаже се са приједлогом Д-ра Ж. Миладиновића. Енергично је противан, што саборски одбор подноси записник и прорач У "е у пријепису на маџарском језику угарској влади. То је протузаконито према саборском
устроЈству, коЈе налаже, да се записник само у пријеиису шаље. Да ли ]'е Саборски Одбор поступио коректно, кад је дао горњокарловачкој дијецези субвенције из неприкосновеног Фонда ради подмирења дуга парохијског? Мисли, да је коректно. Приномоћ је уживала та дијецеза из неприкосновеног Фонда од 1882.-1892, а послије није. Законито је било овдје становиште саборског одбора. Но, ма да је стање свештенства ужасно тамо, ипак није право тога свештенства потпуно вршено није се наиме редовно исплаћивала нотпора одређена му од 600—700 ®ор. годишње. Прелази на друго питање. Један епископ има 2 резиденције, једну у Будиму и љетниковац у Сентандрији. Ми немамо толико новаца, да можемо зидати зграде по Будиму и Сентандрији. Кад се тако ради, онда би н. пр. требали и горњокарловачком владици саградити један зимњи дворац у Карловцу, пошто је у 'Плашком зими досадно и курјаци вију око двора. Аномалија је, да енископ има двије резиденције. Прелази на споменуту деликатну ствар оутицању владе. Сви ми кажемо: то је ужасно, што има она клаузула, да се може апелирати на владу. Јест, ми, ооие, то говоримо, а сами апелирамо на министарство и — ћогпШе сИс(;и — епархијски административни одбор вршачки, па и сам енископ вршачки утиче се влади. Он као посланик осуђује те постучке. 1%ад би чинили како нопујемо, друкчије би ствари стајале. Туђа помоћ наплата је горка.