Српски сион

„ОРПОКИ сион«

Н*. 30

тешки1и неприликама има да бори ово свештенство, па заслужује помоћ. Отипендије за приправнике повисио би на 400 К. Код епархијских власти не може се такођер штедети. Бележник добива само 1200 К, док би он требао да добије 2400 К, а пиеари 1000 К. Администрагивни трошкови нису добро разрезани на поједине фондове. Он иредлаже, да у име адм. трошкова фондови плаћају по чистом приходу. Човеку памет стаје кад види прорачун манастира. То и није никакав ирорачун него исписан папир. Не види се никаква основа за ове рачуне. Сравњујући старије прорачуне с овим види, да приходи манастирски сваке године падају, а у овом су прорачуни мањи не!0 икад до сада. Ни у једном прорачуну њиховом не види се пренос из старе у нову годину, баш као да на нову годину нису имали ни једне потуре. Предлаже да се у буџет унесе 25.000 К, за помагање основних школа, а '/ 4 од тога да се уиотреби за будимске школе Приказује жалосно стање школа у будимској епархији. Каже, како је синод хтео да укине и саму епархију. ОнаЈ народ то није ничим заслужио. Он се међу страним елвментима бори за свој опстанак, на ку не треба одмагати. Сумња, да је над епископима лебдио Св. Дух онда кад су хтели то закључити. Предлаже да се измени §. 6. У. А. кр. рескрипта у том смислу, да манастири морају на нросветне дели доприносити 2 К ио јутру. Предлаже : I. 1. Да се стави у приход 30.000 К. а соп1о рестанције верозакоиског приноса. 2 Да се стави осим 16.839 К 56 п. још 20.000 К као прилог манастирски. 3. Да се у хипотекарне зајмове других фондова, у првоме реду Саве Текелије и Резиденц-фонда принос у фонд клерикални и да се даје из клирикалног фонда као еквивалент штедионичких улога и државних папира. 4. Да се у расход стави осим оних 70.000 К субвенције свештеничке још 40.000 К на терет Јерархијског фонда, која ће се свота предати по потреби као ирипомоћ свештенству у Горњокарловачкој. Пакрачкој и Будимској епархији. 5. Да се штипендије за ученике у препарандијама од 160 К на 400 К повисе и цо томе у прорачун 9600 К више стави. \

6. Да се на основне школе стави у прорачун као помоћ 20.000 К, од које своте би иринадало школама у Будимској еиархији г / 3 . 7. Да се повиси плата бележника и иисара код епархијских власти и то бележнику са 1200 на 2400 К, а писарима сд 400 на 1000 К. По томе, да се у ирорачун стази више 11.200 К. 8. Да се разрез станарине и административних трошкова ио % чистог прихода фондова, а не по садањем начину изврши. 9. Да се извиди, шта је узрок томе, да кућа у Будиму (резиденција) такав мали приход носи. II. Половина сувишка, што претиче преко годишњег расхода, долази у фзнд манастирски, куда ће и досадашња депозита припадати, а друга половина улази у школски или клири кални фонд на просветне цели Сгога да су сви манастири дужни од њиховог непокретног имања, т. ј. од сваког кат. јутра ораће земље, шуме, винограда и ливаде, сваке године нросечно унети у благајну нар. цркз. фондова по 2 К. Од уплаћене своте прииашће */з манастирском фонду, а 2 / 3 клирикалном фонду за просветне цељи. Највиша потврда овога имала би се журно потражити". (\ одмора). (Наставиће се.) Књижевни прикази и оцене. Космолошке идеје. Написао свештеник Александар ЖивановиЛ , проФееор и катихета на кр. сред. школама у Осеку. — Прештампано из „Весника Српске Цркве" —Београд 1902. стр. 87. У расправи овој автор, у главном, полемише с Кантом и Шопенхауером трудећи се, да здравом логиком и темељним разлозима сузбије њихова настрана мишљења при решавању нитања: да ли свет заиста постоји онакав, какав нам се приказује? Да ли је свет вечан или има свој почетак у времену? Да ли је ограничен простором? Да ли је постао сам од себе, случајно или је створ свемогућег и премудрог Бога? — Насупрот мишљењу Кантова трансцеденталног идеализма и Шоненхауерове философ . системе, који кажу да евет не постоји, већ да је он само иредстава, коју ствара наша свест помоћу чула — изнео је госп. Живановић разлоге (стр. 18—24) I на основу којих оправдава свој закључак: да