Српски сион

Оту. 498.

„отпски

сион>

Вр . ао.

у горљокарловачкој епархији не зна, хоће ли осванути на оној парохији, на којој је омркнуо. Непопуњавањем парохија сталним иарохоа иде се само на што веће учвршћивање еиископске превласти. Нетициони одбор предлаже: да се ова молба упути Саборском Одбору, да од надлежне епархијске власти изиште наредбу, на коју се молба нозива и сходно краљевском рескрипту поступи. Ако је ту наредбу епархи.јска конзисторија издала, саборски одбор ће уступити ову ствар митронолитском црквеном савјету. М. ЋосиК допуњује овај предлог с тим. да се и укидању администрација у Темишварској дијецези стане на пут. Петиција се враћа пегицијоном одбору. II. Мапдрови% реферише о 4. тачци дневног реда. Лички протопрезвитер Д. Трбојевић не може због старости да врши сво.је дуашости већ га други замењују. У митроп. шематизму од г. 1900. и не спомиње се исти протопрезвитер, ни да је иензионисан, а ни да врши дужности. Интереси протопрезвитерата и иарохије захгијевају да се молба уважи. Петицијони одбор иредлаже упуту саборском одбору да се истом протоирезвптеру да годишња припомоћ од 1200 К из јерархијског фонда, а да се избере нов протопрезвитер и то са сједиштем у Метку. С. ЦвсјиК мисли, да само конзисторија мора одређквати умировл.ење, а сабор може дозначити само своту, која се одређује умировљеном свештенику. Подноси предлог у том смислу. Љ. ЕуигЈсаревиЛ тврди то исто, а, пошто немамо статут о умировљењу свештеника не може се нико умировити, него му се једино ноаоћ из Јерархијског Фонда давати. ( Др. Ж. МиладиновиЛ. Кад нема статута о умировљењу, треба и умировљене свештенике реактивирати). Предлаже, да се та ствар даде прво конзисторији Горњокарловачкој, а иослије да се ноднесе вишој власти. Др. А. 1'окииИ допуњује тај приједлог тиме, да треба наложити конзисторији само још то, да се та ствар што прије ријеши. Душап КнежевиЛ. Као члану конзисторије Горњокарловачке епархије нешто му је познато, али не зна, да ли је дошло што год у ствари умнровљења истога проте на вишу власт, зато моли рародног секретара др. Лазу Секулића, за објашњење.

Др. Л. СекулиЛ изјављује, да се не сјећа, да ли је што дошло, али је одлучно за нредлог ироте Купусаревића, да се молба. упути конзисторији, а Саборски Одбор може одредити количину мировине. Ив. ЈелчиК каже, да ни референт П. Мандровић није тражио умировљење, нег давање припомоћи по досадашњем начину давања. Он је зато, да сабор може упутити Саборски Одбор на извјесно одређење своте мировине. П. Кра)новиЛ. Зна да се у медачко] иарохији иромијенило за кратко вријеме 5—6 администратора, а то није добро ни но администраторе, ни по парохију, а кривица је свему томе немоћ тога проте. Он зна, да тај човјеч: за сад живи од половичне плате своје, а сигурно је тражио исти прота и умировљење, што би требало овдје у Карловцима да се зна, ако је конзисторија горњокарловачка што у то,ј ствари поднијела вишој власти. Он је у осталом за приједлог II. Мандровића са доиуном др. А. Рокнића. Др. Ж. МиладиновиЛ вели, да се овде рађа и начелно питање о томе, да ли се може ' умировити један свештеник, ако он то неће. Зато треба нрко то начелно решити, па онда приступити даљем раду у овој ствари. Он мисли да се по нашим уредбама нико не може умировити без своје воље. Због тога треба прво сабор да реши, да ли се може умировити и неко, ако сам то не захтева, а пошто о томе ради већ један одбор, то предлаже, да се ова ствар врати опет петицијоном одбору. П. КрајновиК. Противан је томе, и говори да у овој ствари не може бити 10вора о насилном пензионисању, јер је исти ирото сам тако рећи признао пензију, тиме шсо је 10 година откако је наиустио парохију. Др. Ст. ЈовановиЛ држи ,да не треба прећи ћутке предлог др. Ж. Миладиновића. М. МедаковиЛ увјеравава сабор да је тај прота хтио од своје воље прије неколико година доћи у пензију, али му није била иовољна иензија од 400 фар , те зато је тај протопрезвитер пристао на то, да вуче половичну своју плату, пошго она износи преко 600 фор. Он је увјерен да би ирото пристао на пензију, која би била већа од обичне пензије 400 фор. Он је за приједлог Ив. Јелчића, који нредлаже да сабор одреди томе старом проти иензију од 600 фор. а иослије да се