Српски сион

С*». 502.

„СРПСВИ СИОН.»

Вр. 30.

извор прихода су државни папира, који носе незнатну камату. Укунна свота уложена у те папире је 5,000.000 круна. Те би папире државне у сходно време требао Саборски Одбор да снпзи. Ириход долази још и од углавничења верозаконског приноса. То су капитализирани прописани народу приноси. Приход још долази и од рвзиденц-фонда, тај приход износи преко 24.000 круна. Прорачунски одбор чудио се зајмовима, који су дати за намештај резиденције и за задамљивање ковиљског рита. Ови су зајмови неоправдани, јер су несигурни. Приход долази и од 1 % одбијања од узајмљеног хипотекарног зајма за мировински фонд чиновнички, што је неправедно. У име прорачунског одбора предлаже, да се тај проценат снизи на 1 / 4 %. У погледу расхода учинио је прорачунски одбор промене нарочито код управнпх трошкова. Та свота износи 50.000 круна. Но нрорачунски одбор налази, да је креирано и сувише места чиновничких, а могао би се тај исти посао обавити са мање снага радних, а и са мање трошкова. Навађа места чиновничка непотребна. Имајући у очима штедњу, а обзир према пристојности плате, предлаже ове преинаке: Да се укине II. место бележника, да се у књиговодству укину нека места, што их има и сувише. Предлаже да се укине плаћања станарине фишкалу народних фондова, иошто и не сганује у Карловцима. Предлаже да се укине плаћање концепијента тога фишкала. Исто тако мредлаже, да се укиву ванпарбени трошкови, који су апсолутно непотребни. Предлаже повишење илате I. књиговођи са 2400 круна на 3000 круна, а помоћницима књиговођства да се повиси плата на 1800 круна, али без станарине. Кад се узму та факта у рачун, онда би била разлика. у приходу од прилике 4—5000 фор. Како сад резиденц-фонд има неких 46.000 круна свога властитог капитала, то се предлаже, да се његови зајмови пренесу на клерикални фонд, а он нека се из свог властитог фонда сад множи, јер би се тим народној просвети могло прибавити 9.000 круна — Неће да чита прегледне табеле, јер ће бити штамиане. 0 оним ставкама, где нема преинака од стране црорачунског одбора. неће ни говорити. Говори о приходима манастира. Онако стање,

како се о њима, говори у цоднесеном од Саборског Одбора прорачуну, врло јо чудновато, јер су Једина иодлога за то били искази манастирски, а у консгатовање истинитости тих исказа није се упушгао црорачунски одбор. Прорачунски одбор цреиоручује Саборском Одбору, да се констатоваЕБе црихода манастирских обави цо закону и да то послужи као подлога за црорачун 1903. г. У цогледу расхода, како Саборски Одбор црелиминира, истиче, да се дијурне манастирске братије различито рачунају, и то цротивно саборском устројству. Овај нрелиминар није црорачунски оа,бор усвојио и снизио је ове дијурне на меру црописану саборским устројством. Приход бруто црема црорачуну нрорачунског одбора био би 1.457.905 круна и 38 иот. а ра^ход 930.846 круна и 35 пот. а вишак би био 624.259 те ирема овоме вишку разлика би била велика. између овога прорачуна и прорачуна цоднесеног од Саборског Одбора. Чудно је да сви манастири исказу.ју укупни ириход од К. 688 160-21 а расход „ 671.320-65 те тако вишак од . . . . „ 16.839'56 (Др. МанојловиК: то је по јутру чистих 16 новчића). Ако се засебно одели цриход од других струка, то излази да сироти калуђери морају још из свога на земљу доцлаћивати! Занимљиве су и цлаће цојединим калуђелуђерима или како их они зову „дијурне". Тако у Беочину ц.чаћају архимандригу 2400 круна, дочим цо устројству има право само на 1200 круна, ца тако саразмерно и другима. Прорач. одбор је брисао такове ставке, које у закону немају ослонца. Има, још интересантнијих ствари; тако, да један манастир меће потреба за цвеће 100 круна, за свињац 500 круна, а тако звана њихова различија састоје се из пегролеја, зејгина, шпецераја и опет ра.зличија, за која неки манастир т|»ажи 1900 круна, а најмање 500 круна. Прорач. одбор је нрешао ставку но ставку, али није био сувише ригорозан, а није ни могао бити, док нови саб. одбор не утврди праве изворе и цотребе манастирске, па онет би чисти приход од манастира имао бити не 17.739 К 56 пот. него цреко 100.000 круна. Прецоручу.је за цодлогу снецијалне дебате