Српски сион

»ЈМОН.*

цтр. 559.

(ОдликоваБе) Њег. Величаиство краљ Србије Александар I. благоизволео је одликовати Таковскни орденом првога стеиена Његову Преузвишеност Белу Талијана од Визека, Кр. Иовереника на иашеш народно-дрквеном сабору. Разне белешке. (Налазак жкона у отаром дубу). — Првога јануара о г. сломила је бура грдан дуб баварске шуме, знаменити Иванов дуб близу, Фалкенфелса. Прн резању исполинског стабла, који беше у обиму 10 метара, пађене су, у дубини 1 05 мет. од коре, две иконе наслпкане иа лиау и покривене жељезним решеткама, а у велпчпни оц 40 X 60 сантпметара. У стаблу иконе те беху намештене 1 "20 мет. удаљено једна од друге, а у иравцу од запада према исгоку. То већ јасно сведочи, да је већ у оно доба, кад су иконе у дрво метнуте, обим његов бпо око 4 метра. У колико се може судити по годишњим редцнма том иснолинском сгаблу у то доба беше иреко 300 година; а дрвеном слоју, кеји је покрпо иконе са једннм метрош дебљине биће да има такође око 300 година. По свој нрилицп, иконе је поставпо у дуб какав иобожан римокатолик почетком ХУ1-тог века, те беху предмет религиозног поштовања у целој околпни. Када је пак тај крај у време 30-то годишњег рата опусгошен био, или — можда — кад је протестантизам у том крају овладао, тада су иконе престале привлачити себи богомољце. Судећи по техници оликарске израде икона — оне су израђене у XVI ом веку, јер у том веку, првих деценија његовпх, познати су први покушаји живописа на лиму. Икона, што се налазнла на источној страни дрвета представља две човечје фигуре пред шумом, а друга која беше на западној страни, скоро је сасвим стрвена. Обе иконе налазе се сада у државном музеју у Фалкенфелсу. „Ке%. Уо1каМ." 1902. Р. Гр. (Народне библиотеке у Сједин-еним Државама.) Американцп превазнђоше све цивплизоване крајеве у Европн. Њнхова оштроумност с њиховом нрактичношћу и умешношћу остварава велике идеје врло простим срествпма. За пример тога могу послужити и амерпканске народне кпблиотеке. Овде нпје реч о колпчпни књнга, — њих је и онако врло много. Каталог сваке године знатно се проширује. Ну оспм тога, употребљавају се све мере, да се деца навнкну на читање, да им се даде такав литературии материјал, којп ће иајбоље развитп им њихове умне

способностп. У журналу „Тће (ЈгШоок" налазе се о томе врло ннтересантнп нодаци. У Интсбургу пма завод „Сепка1 Гдћгагу", кога су 1900-те год. походили 200.000 деце. Недељама налази се у салама за читање око 20.000 подмлатка. — У тим салама деца се осећају ванредно. То су простране светле собе, украшене по зидовима дивнпм сликама, које цртају обичаје и живот разннх народа плн нзвесне псторијске догађаје. Деца с љубопитством застају код вештачко изведеиих производа жпвониса и обогаћују свој ум новим знањем. А ту у библиотецн дају се и т. з. „нема" предавања из истсрпје, географије и природних наука. Свакп дап извешавају се но зндовпма листови, на којима је забележена година смртн или рођења великих људи. Уз то се извешавају и портрети с кратком биографијом особа, којих пада јубилеј или годишњица тога дана. Деца су се тако навикла поучавати у библпотеци, да свагда када се враћају пз школе сврате у читаоницу, да дознаду чиме је означен у историји дотични дан. „СтранникЂ" 1902. Р. Гр. (Заразне книге). — Свима је познато, да је опасност пренашања разних заразнпх болести нутем књига — врло велика. Знаменптн случај у саннтарном бироу у Мичигану (Север. Америка), где је 20 људн — слугу, којн продаваху књиге, постеаено заразило се туберкулом, изазвало је оиће узбуђење, те се појавио читав низ нренорука како да се књиге, које су заражене разним бацилима — дезинфнкују. То је особито нужно бнло за народне библиотеке, у којима књиге често прелазе из руке у руку. Немачкп хигијениста Др. Краус постарао се, да одредн п ексиериментима докаже, како дуго разне заразне микробе сачувају своју заразну снособносг у књигама, а то му је и пошло за руком. Он је ексиерименгима доказао, да колерични вибрион губи способност своју после 48 сатп, дифтеритнчни — за 28 дана; стафилокок — за 31 дан. Тифозни бацилп обично су у снази око 40—50 дана; у једном само случају оап преживише 95 дана. Што се тиче туберкулозних бацила нронашао је Краус, да они и носле 103 дана не беху још потпуно малаксалп. <Ј обзнром на такове ресултате Краус предлаже, да (.е обрати особита пажња на оне књпге, које се држе у библиотекама за читање, те које понајвпше и служе као извор заразе. За дезинфекцпју предлаже као пајбоље срество водену пару под високпм притпском, те да се у ту сврху у сваком граду оснује т. з. „дизинфекцпона камера", која би беснлатно дпзенфицирала све књпге које јој се донесу; а на свакој књизи