Српски сион

Б рој 33 „РРЈЦСКИ СМ ОН & 549. стадност оеога чиновника уз урачунање година државне му службе, услед чега је уврштен у чланове чиновничко проФесорског мировинског Фонда. Г. Ђорђу Ст. Бекићу, архивару, урачунато је у садање службовање 4 год. 11 месеци автономне службе у срп. вишој девојачкој школи панчевачкој. Под бр. С. 0. 8662|2561. ех 1898. установио је саборски одбор заклетву за своје нар. цркв. авт. чиновнике, а под бр. С. 0. 293ЈЗ. ех 1900. донунио је текст заклетве за нар. цркв. тајника и за Фискала нар. цркв. Фондова и заклада. Услед тога су положили установљене званичне заклетве сви до сада сталнима проглашени чиновници. У овом оделењу налазимо истаћи, да је саборски одбор о прејасном имендану Његова ц. и аи кр. Величансшва (4. окт по нов. кал.) како 1997. тако и 1898 путем преузв. г. кр. уг. минпстра председника брзојавно поднео Његову Величанству краљу своју најпонизнију честитку уз изјаву непоколебиве верности и оданости, на што је стигла нревишња захвалност саборском одбору. Поводом грознога анархистичкога уморсшва Њезина ц. и краљевскога Величансшва наше премилостиве куаљице Јелисавеше (у Женеви дне 29. VIII. (10 IX.) 1898.) изразио и записао је саборски одбор у свој седнички записник од 21. септ. (3. окг.) 1898. под бр. зап. 1475. за вечиту успомену дубоку жалост и голему тугу над непрежаљеним губитком Нзезина Величанства нигда незаборављене краљице Јелисавете и уз трократни узвик „слава јој и вечна јој памјат!", уједно решио, да о том, засебном саучесном адресом, извеоти, у хомагијалној верности и оданости, Његово царско и апостолско краљевско Величанство, што је и извршено. Саборски одбор је узео на повољно знање саопћење Његове Светости г. патријарха, својега председника, да је поводом владалачке 50-годишњице Његова ц. и ап. кр. Величанства пашег премилостивог владара Франца Јосифа I. дне 2. децембра 1898. (по нов. кал.) подиео Његову Величанству најпонизнију ноклонствену адресу у име своје, енискоиата, клира и народа ове митрополије уз изјаву хомагијалне верности и оданости. Даље имамо часг истаћи, да је саборски одбор у ванредној својој седници од 24. априла (7. маја) 1900. иоводом ирославе 7О-годишњице живоша и 10-годишњице иатријарховања Његове Светости г. иатријарха сршког Георгија , одржане на Ђурђев дан 1900., као и поводом истога дана обављеног освеЛења шемеља сри. ирав. богослов■ ском семенишшу, које је подигнуто о трошку Његове Светости, једнодушно изјавио Његовој Светости најтошшју захвалност и оданост, што је ради трајне успомене и у занисник уврштено (бр. зап. 661. ех 1900.) Најпосле у завршетак овога одељења имамо част споменути, да је саборски одбор узео на најповољније и најрадосније знање саопћења Његове Светости митрополита-патријарха, својега нредседника, да ће поднети, као и касније саопћење, да је и поднео Његову ц. и ап. кр. Величанству најпонизнију и најрадоснију честитку поводом сретнога верења и бракосочешања Њезина ц. и кр. Височансшва прејасне госпође надвојвоткиње Јелисавете Марије, унуке Његова Величанства са господнном војводом Отоном Виндишгрецом и да је на ту честитку стигла превишња захвалност (С. 0. 1092|2. ех 1902.) А сада приступа саборски одбор самом приказу својега рада но оним гранама и врстама, на које се његов делокруг обзиром на установе §. §.-а 22., 29 , и 30. саборског устројства ноделити може и које обухватају: I. Припрему предлога за расправу саборску. II. Обнародовање и извршење сабором донесених, превишњом потврдом снабдевених уредаба и одлука, које спадају у делокруг саб^рског одбора као и контролу тим уредбама цостављених оргача.