Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

8Р. 33.

В. МуачевиЛ примећује, да заииснпк није верна слика седнпце од пре подне, јер да је он био предбележен као говорник у верификацпоној расправи, и ца му .је славно председништво као таком поделило реч, но чим је то учинио одмах Је сгавило иредтог, да држи да је расправа исцриена и да не може дати реч никоче више. Сгога да је он, знајући добро цословник, плануо оправданим гневом, на што му је сл. председништво одузело реч. Моли, да ово уђе у зацисник. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ иита, цристаје ли сабор, да ова изјава В. Муачевпћа уђе у записник? Сабор пристаје и са овом примедбом заиисник се оверовљава. Светозар ПрибиИевиЛ. У име срнске самосталне странке част ми је дати енунцијацију. Признати морамо сви, да се парламентарни рад мора кретати у оквиру саборског пословника, без обзира на то, да ли између странака, које у сабору сједе и раде, постоји еп1еп1е согДја1е, илп не. Пословник сабсра законита је подлога, на којој развијамо наш рад. а из тог изводиа дедукцију, да се пословник има са свију страна ове високе куће сматрати неповредивим. Међутим је данас, приликом расправе о верификацији посланичких мандата пазовач^их, пословник флагрантно повријеђен. То је жалостан прецеденс, јер ако се један чланак нашега нослсвника може и смиЈе повриједптп, стићи ће иста судбина и остале, а тим ће нестати сваке могућности за правилно, уставно претресање у српском сабору. Данас прије подне била је на дневном реду верификација. Међу предбиљеженим говорницима налазило се и име нашега друга Васе Муачевића. Њему је високо нредсједништво подијелзло ријеч, но он ју је уступио дру Јовану Радивојевићу, задржав себи право, да послије њега говори. Његов иоступак одговара §-у. 28 нашег пословника, који захтјева, да говорници, ако их има за и против приједлога, измјенце говоре. Послије др. Јована Радивојевића, који је у расправу унио нове моменте, на које је с наше стране требало рефлектовати, устао је Васа Муачевић, но предсједништво није му допустило, да се иослужи наЈсветијим посланичким правом, него М У је ускратило ријеч и тим новриједило слободу говора. Међутим дотични је поступак у

очитој противностп с установама нашега пословника. Расправу је отиочео као референат верификационог од>ора др. Бранко Илић, а приједлогу његовом ставили су протуприједлоге др. Владислав Манојловић и др. Милан Мандић, те је према §. 20. пословника, који гласи: „Сваки члан сабора може у једној ствари само једаред говорити. Извјестилац и онај, који иредлог стави, говоре на свршетку расправе још једаред, ако желе", др. Милан Мандић имао права. на завршну ријеч. Међутим кад је Васа Муачевић, као убиљежени говорник устао са жељом, да у расправи учествује, ускратило му је предсједништво ријеч, с изјавом, да је ствар исцрпена, и свака даља дебата излишна. Прочитаћу § 25. иословника, који одређује, како се у сличним случајевима постуна. §. 25. гласи (чита): „Ако расправа дуже устраје, па се сабору учини, да је ствар исцрпена и да говорници само понављају, што је већ речено, онда на предлог потпомогнут од 10 чланова саборских (§. 8.) закључује сабор, да ли да се дебата сврши, или не. У првом случа.ју упућују се сви још забиљежени говорвици, да једног између себе изаберу, који ће за све говорити, или да иросто од говора одстуце." Предсједништво није сабору ставило до знања, да постоји приједлог, потпомогнут од 10 чланова саборских, који иде за тим, да се расправа заврши, није дотични приједлог ставило на гласање, није позвало забиљежене говорнике, да изаберу једног генералног говорника рго и једног генералног говорника сопка. Предсједништво је једноставно ускратило ријеч Васи Муачевићу, тим својим постуиком ставило се над сабор и повриједило саборски пословник. Морам изјавити, да жалим. што је предсједништво за такав некоректан поступак нашло одобравања код већиче високог овог сабора. Жалим, шго је тај поступак одобрила једна народна странка, која се већ петнаесг година бори за слободу ријечи, састајања, и удруживања. У осталом такав се поступак може сутра љуто осветити онима, који га данас одобравају. Ми нијесмо сигурни, мп немамо гаоанције, да не ће други нут какова власничка партија престављати већину овог сабора У том случају одузимаће се ријеч посланицима, који су изабрани слободном вољом