Српски сион

О гр . 568.

„СРПСКИ

сион/

Вр. 34.

под тач. 3.'слова а) са К 75.7000 а отпали би из прорачуна трошкови под тач. 7. К 4.000 остаје К 71.700 али би за то имало да се стави у приход прорачуна минимално узега свота за досуђење адвокатске и парничне трошкове, по одбитку готових издатака са К 15.000 Одбив то од горњих К 71.700 — остаје само К 56.700 По ирорачуну дакле К 58.200 трошка, према 56.700 ако се ова измјена усвоји, била би чиста приштеда управних трошкова К 1.500. — Ови приједлози су упућени прорачунском одбору, а приједлог референтов већином гласова усвојен. Прелази са на ставку „мировине". Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ ЈЈачиЛ поред неких мањих измена предлаже, да се упути Саборски Одбор да иснита оправданост мировине Отеве В. Поповића, Герасима Петровића и Јована Грчића, иа да се онда евентуално бришу, а за сад да остану. Ал. СандиЛ. Жао му је, што му је реч „рго с1ошо виа", али та се ствар тиче и његовог колеге и жеље свеколике колегије новосадске гимназије. У декрету наиме за његово пензионисање нема никаквог образложења; патронат није ништа испитивао него је још колегу Савковића осудио на 100 круна глобе. Он је 34 године провео у служби школи и народу, па није заслужио, да се тако с њим иоступа. Да је било времена, они би писмено поднели што треба, но како то није било могуће, то моли сабор, да својим путем ову штету уклони и ствар уреди. Др. Ж. ЖиладиновиИ предлаже, да се ова ствар упути Саб. Одбору. Прима се. Др. Л. СекулиЕ примећује да овде међу мировине треба уврстити и ставку о пензионисању М. Летића, бившег протоколисте код нар фондова. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ-БачиЛ не прихваћа овај предлог, пошто је та ствар још пред петицијоним одбором. Др. Л. СекулиЛ вели да исти веч ужива иензију на основу одлуке сабор одбора. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ. Он ће ју морати вратити, пошто му није још ни

сталност призната, а уз то ужива још дввје пензије, а ово му је трећа. Предлог дра I. Секулића није уважен већином гласова. Др. Ж. МиладиновиЛ захтева да у прорачун уђе нова ставка под насловом „нове одобрене помоћи удовицама свештеничким" и то у износу од нрилике 600 К. Др. М. МихаЈловиД, предлаже да петицијови одбор тачно констатује суму одређене помоћи свештеничким удовицама, пошто је он прегледао све молбе тих удовица, па да се на основу тога прецизна цифра у прорачун стави. Васа МуачевиЛ предлаже да се свака нолба ових сиротих свешт. удовица ријеши прво у петицијоном одбору, па да се онда те одлуке упуте прорачунском одбору који ће према томе одредити у прорачуну ставку у тој ствари. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ-ВачиЛ усваја само предлог дра Ж. Миладиновића. Св. ПрибчЛевиИ захтијева да се ова ствар стави ш 8и§реп8о док петицијони одбор не сврши сав свој иосао. Др. А. РокниЛ усваја Прибићевићев предлог, само жели да те петиције што пре дођу ради расправе на дневни ред. Вл. РисшиЛ захтијева у прорачуну нову ставку „помоћ свешт. удовицама" од 2000 К. М. МедаковиЛ мисли, да се та номоћ може давати и из свешт. удовичког мировинског фонда, што поричу неки да може бити, а може се по установи саборској и из јерархијског фонда иста помоћ одредити. Сш. МоловиЛ предлаже, да се милостиња свешт. удовицама даје из јерарх. фонда, а из мировинског фонда могу добивати помоћ само оне удовице, којвх су мужеви уложили били штогод у исти мировински фонд. Усвојени су предлози В. Ристпћа и М. Медаковића. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ. На реду је ставка за обезбеђење од пожара и оправку еписконских резиденција. М. Клицин у свези с овом ставком покреће питање о солидарном — у крилу автономије — обезбеђењу од иожара свију народноцрквених и црквено-општинских добара, те предлаже, да се Саборском Одбору препоручи, да то питање проучи и поднесе сабору гледе тога сходан конкретан предлог. Прота Јован ЈеремиЛ. Славни саборе! Још г. 1890. изнео сам сличан предлог у сед-