Српски сион

Оц-. 570

„СРПСКИ сион.-

Бр. 34.

Сш. Еарамата држи, да би ту ствар требало оставити т вибрепзо. Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ држи да ири овој ставци не треба посебног објашњења, те предлаже да се одмах прими. јер не види разлога да се оставља т визрепво. Прима се. Др. Ј. РадивојевиИ ЈВачиЛ. Предлаже да се код парничних и непредвиђених трошкова смањи свота од 4830 К на 4000 Е и свота. од 4790 на 4000 К. Оставља са ова ставка т биврепво. (После одмора.) Известилац Др. Ј. Радивојевип-ВачиЛ прелази на ставку црипомоћи из илтих заклада, а које се одређују некоме по вољи закладатеља. Свота та по поднесеном прорачуну износи 6046 К. 10 х., а по поправкама прор. одбора 6072 К 19 п. Предлаже да се ова пошта усвоји без промена пошто их и не може бити. С. ЦвејиЛ говори о ставци помоћ М. Златици, који сам себе не може да издржава, а уз то још мора да води парницу са Румунима. Но још већу пажњу обраћа на манастир Базјаш, који нема никакве приномоћи. Исти манасткр је тражио више пута припомоћи од саб. одбора, но та је припомоћ увек врло мала бивала. Говори о важности позиције Базјаша за Српство у оппм крајевима, па зато захтева нову ставку у прорачуну за припомоћ Базјашу од 5000 К ради поправљања његове цркве. Нредлаже, да се саб. одбор упути, да исплати истоме манастиру своту вотирану од сабора. М. Елицин захтева, да се у прорачуну стави 5000 К редовно за тај манастир и то ив манастирског фонда. Говори о борби Срба и Румуна у оним крајевима, и о њиховим диобама где обично Срби морају да плаћају велике оштете Румунима. У биланси нар. фондова за 1901. спомиње се неки фонд за помоћ оним српским општинама, које се деле од Румуна, но у прорачуну нема ни спомена о томе фонду. Зато предлаже нову ставку у прорачуну под именом „Помоћ општинама које се деле од Румуна и то 3000 К, а из неприкосновоног фонда". Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ-ВачиЛ вели да тај фонд за иомагање општина које се деле од Румуна постоји и инволвиран је у прорачуну у ставци „кепредвиђени трошкови". Др. Ј1. СекулиИ. говори, да је онај фонд,

што га је споненуо Клицин, постао из земаљ. приноса, које је налогом Њ. Величанства добио српски народ, но тај се фонд исцрпио, те сада и не постоји. Саб. одбор је поново потражио исту помоћ и то сада од 50.000 К од зем. владе, и та помоћ је одређена и прва рата од 5.000 К ттекла је већ у благајницу нар. фондова. Он држи да ова ирипомоћ треба да буде неки засебан фонд, а ако тек исти не буде могао подмирити потребе, онда да се иодмире те потребе из других фондова. Др. Мих. ТеодоровиЛ говори да има п»тиција неких општипа у тој ствари, које траже помоћ од прилике преко 20.000 круна; зато он предлаже, да се у ту сврху стави у прорачун 40.000 К. М. Косовац усваја у принципу иредлог М. Клицина, али миспи, да би о румунској најезди, требало имати статистички јасне податке, на основу којих би се тачно одредио за ту сврху тачан прорачун. Др. Л. СекулиИ констату.је, да је саб. одбор поднео извештаје о општинама које се оделиле од Румуна, те према томе отиада предлог М. Косовца. М. Елицин брани свој предлог, као најкоректнији, тврди да је немогуће удовољити предлогу М. Косовца. Одлучно захтева сада, да се у ту сврху стави у прорачун свота од 10.000 К из неприкосновеног фонда. М. Еосовац лично одговара дру I Секулићу, да остаје при ономе што је већ рекао, а у осталом гласаће за предлог М. Клицина. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ-ВачиЛ усваја предлог С. Цвејића, да се М. Базјашу одреди помоћ од 5000 К, а што се тиче помоћи општинама, које се деле од Румуна, усваја предлог М. Клицина. Др. Л. СекулиЛ. Пошто Румуни увек туже, кад траже своје право, управо самог мигрополита и иредседника општине, то би према томе требало општине упутити да узму једнога адвоката са митрооолитом, да би трошкови за иарнице били мањи. М. Елицин мисли да би Његова Светост патријарх требао да узме онога адвоката, којега општина узме себи. Др. М. ТеодоровиЛ примећује у корисг предлога М. Клицнна то, да су они адвокати. који нису били општински, у највише случајева губили иарнице.