Српски сион

В?. Зб. .СРИСКМ ПИОВ.»

не смета, ипак бих пре био, да се и из тога фонда пружи помоћ бедним свештеничким удовидама, само да се за сада не дира у мировински свештеничко-удовички фонд. Нека се дакле свештеничкии удовидама пружи помоћ из Јерархијског Фонда, ако је то могуће. М. МедаковиЛ. Јеремић га није довољно разумео, јер он не мисли, да се потпора даје сиротим удовама, а на штету оних удовида, које по уредби имаду право на мировину. У права тих удовица се не дира. Шта више те удове имаду право да им се мировина и припомоћ повиси, алн оно што остане, а данас то представља 25000 Е. иште, да се одреди овим пуким сиротицама. То захтијева хришћанско милосрђе. Дужност је понајвише свештеника, да те сироте потпомогну, јер су то сироте њихове браће, које ако се понижавају, тијем свештенички сталеж понижавају. Моли још једном сабор да узме у милостиво призрење ове наше српске удовице сиротице, тијем прије пошто су изгледи, да ће фонд за свештеничке удове сваке године све већи сувишак имати. Прота Јован ЈеремиЛ. Г. Медаковић вели, да ја њега нисам разумео, а ја велим да он није разумео мене, ни саму ствар. Знам ја да нико не мисли давати милостиње на штету мировина удовичких; али та би штета могла наступити као неизбежна последица разних евентЈалитета, — без обзира на чије миш- ј љење, па ма и најбоље мишљење. А кад та штета наступи, зар то није онда дирање у право свештеничких удовица на потпуну мировину? Г. Медаковић говори и о неком повишавању мировине. То новишење је могуће само у једном случају, — ако се приходи мировинског фонда знатно повећају. А је ли то повећавање прихода, управо сувишка, могуће, ако се тај сувишак буде делио на милостиње? Није. Чиме, дакле, г. Медаковић хоће да обрадује и умилостиви оне, који су осигурани у Фонду на потнуну мировину? Г. Медаковић апелира и на човечност, на свештенички осећај итд. Гледе тога могу се саио с г. Медаковићем надметати, а за њим никад заостати не. Али овде није питање о тим врлинама, нити о томе, колико их који од нас има, него о томе, да ли постојећа уредба дозвољава што петициони одбор предлаже, и да ли је слободно и оправдано милостињом

Стр 589.

крњити туђа права. Противан сам иредлогу г. Медаковића односно одбора, чији је он известилац. Бож. ПоиовиЉ одобрава становиште проте Јеремића, али предлаже једну допуну одборском предлогу, којом би се и етановишту проте Јеремића, односно наређењу мировинске уредбе, удовољило, а ипак би се и удовицама, које су без мировине, иомогло. Предлаже, да се годишњи сувишак мировинског фонда, у колико иређе своту од 20.000 К, употреби на милостиње сиромашним сгвештеничким удовицама. М. МедаковиЛ прастаје на допуну Б. Поповића. Пристаје, да се његов приједлог с том допуном прими, што се позитивно нада, да ће из године у годину речени сувишак расти, и што сад остаје ипак 5000 Е. да се да пуким сиротама. Предлаже да се прими приједлог његов с допуном Б. Поновића. Прота Јован ЈеремиЛ. Уз донуну г. Б. Поповића пристајем на одборски предлог. Усваја се једногласно. М. МедаковиК препоручује 9 молби свештеничких удовица, да им се удовољи и то са помоћи од 120 Е, а двије молбе предлаже да се одбију јер нијесу документиране. Сш. МоловиЛ препоручује од тих двију молба, молбу Еатарине Поповић на уважење. јер он познаје исту као сироту жену. Прима се. Прота Ј. Јереми-К потпомаже другу молбу, која је предложена да се одбије, и иредлаже да се припомоћ даде и удовој попадији Црнобарићевој. Удовољава се и овој молби. М. МедаковиЛ реферише о молби уч. удове Екатарине Угреновић из Петриње и у име петиц. одбора предлаже, да се ова молба упути саб. одбору, да јој одреди помоћ од 120 Е. Прима ср . Даље реферише о молби умир. свештеника Милановића из Нови Еарловаца, ради повишења пензије. — Молба се одбија пошто није докумантирана доста, а исти је свештеник и богат. Даље реферише о молби парохијана у Залужници ради арондирања њихове парохије, пошто није довољно документирана. Предлаже да се иста одбије. Прима се. Др. А. РокниЛ реферише о иротесту умир. учитеља Јована Петровића, против одлуке П1к.