Српски сион

О тр . 582.

„црпски оиоач

Б р . Вђ.

јећих автономних уредаба врши — одредио је еаборски одбор одлуком својом од 17. (29.) марта 1899. бр 202|зап извиђај трошив иреосве&еног г. еиискоиа вршачког као уиравнога органа (административне природе), не дотичући му епископско достојанство и чисто духовну власт његову, који извиђај је 6. (18.) априла 1899. и обављен и изаслано поверенство своје извешће о извиђеним приликама поднело Услед тога је саборски одбор у седнпци од 29. априла (11. маја) 1899. год. донзо одлуку бр. С. 0. 2729. 2337. 2730|646. ех 1899., којом је између осталога решено, Д1 проузроковане трошкове око извиђаја (дневнице и путни трошак изасланога иоверепотва) има сносити преосвећени исти г. епископ, јер је својим држањем и поступцпма проузроковао изашиљање поверенства; а сем тога је одлучено, да се представком умоли св. архијерејски синод, да са разлога у иредставци наведених, у својем делокругу изволи поступити против преосвећенога истога г. епископа; та представка је уз привитак односних списа и поднесена св. архијерејском синоду. Ну услед утока преосвећеног г. епископа вршачкога против горњих одлука, ноднесенога високој кр. уг. влади, преузвишени г. кр. уг. министар-предсееник одлуком својом од 10. јула 1900. бр. 2484|М. П. уништио је онај део одлуке бр. 502. ех 1899 , који се односи на одређење извиђаја против епискоиа, те и онај део одлуке бр. 616. ех 1899., којим се обвезује преосвећени г. енискои вршачки на платеж своте извиђајних трошкова, са главнога разлога, што нреузвишени исти не налази темеља у постојећим уредбама за такво расноложење, ма да иначе признаје, да саборски одбор ваља да има право расположења, да прибави важности превишње одобреним уредбама, које снадају у његов делокруг. (С. 0. 461 Ој 1145. ех 1900.) Ствар ова још није окончана од стране саб. одбора, по што је одлучено, да се поднесе представка вис. кр. уг. влади у истом предмету. (Наставиће се.)

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Народно-црквени еабор. XXV. Седница 1. (14.) јула 1902. После одмора. М. Клицин говорећи о предлогу М. Соларића, држи да се јеромонаху Конону Милићевићу не може плата подизати, јер илата свију калуђера мора бити једнака, него треба упутити тај предлог на ону ставку расхода, која говори о монашкој школи и другим просветним сврхама. М. СолариЛ присгаје на тај пријеллог; њему је главно то, да исти човјек добије већу плату на било да се урачуна иста у ма коју ставку расхода. С. СшојаковиЛ цотпомаже нриједлог ирорач. одбора. Свештеник са породицом који мора и да репрезентира а и да држи бар стручне листове. мора да живи са 1200 К, на. тијем је прије за то, да се снизи плата калуђерима, који се завјетују на сиромаштво. Известилац Др Ј. 1'адивојевиИ-ВачиК после свију ових говора, дошао је до осведочења,

да сабор мора бити привичан према онима, од којих захтева да користе опћем одбору и зато сада предлаже иовишење илате архимандрита на 2400 К, игуманима на 900 К, намесницима и економима на 500 К, а обичним калуђерима на 400 К, али са овом упутом Саб. Одбору: да се пази на злоупотребе тих људи, па да са онима који буду затајивали строго постуиа. Овај поедлог о платама вреди само за 1902. год. Овај је предлог већином гласова усвојен, од којега није ни М. Грабовац изузегИзвестилац Др. Ј. РадивојевиЛ-ВачиЛ реферише даље о овим тачкама расхода манастирског: 1.) расход на репар. цркве и здања, у име којега предлаже у место предложених 37254: К. сада 34080 К. 2 ) расход на шуму, за који предлаже у месго 21288 К. 07 и. сада 19550 К. 07 п. 3.) расход на виноград и подрум предлаже у место 33758 К 20 п. сада 27728 К 29 ц. 4) расход на сенокос, жетву и усев предлаже у место 55223 К 90 п. сада 46058 К 90 п. 5.) расход на воћњак и врт предлаже у место 8685 К 8 п. сада 6832 К 8 п. 6 ) на пчеларство предтаже месго 1623 К сада 1553 К 7.) расход на воденици да буде